Просветни гласник

42*

О Ђорђу Натошевићу

659

гатијим и културнијим народима, могао као народ одржати и културно развијати. Стога Натошевић пише и многе књижице и чланке из економије и упућује народ на рад и на корисно искоришћавање природних сила, с којима ради или с којима би могао и требало да ради. И с тим својим радом Натошевић је основао и народну читанку, поред оне дечје. Последњи „Летопис Матице Српске" (књига 300) одао је, и после готово шездесет година, заслужено признање Натошевићеву раду у речима Матичина секретара да је „чланак д-ра Ђорђа Натошевића [„Зашто наш народ у Аустрији пропада?"] одличан програм Матичина социјалног рада" (стр. 96). Али признање није ни онда изостајало, и то оно право признање, до кога је Натошевићу морало највише стати, признање „испод кожува и из опанка". Исти број „Летописа" (стр. 98 и 99) доноси једно писмо Триве Рајића, правника из Итебеја, који је растурао Натошевићеву књижицу „Зашто наш народ у Аустрији пропада?" У писму вели: „За најбоље сам држао важне њене тенденције тицајуће се наши простака, у њиовом кругу прочитати и разјаснити; а за ту ми је цељ, као место, видила се најбоља општинска кућа. Гди је гомила, оставши од цркве, слушала говорећи: „Шта ћемо у цркви, ми тамо увек идемо, ал то још чули нисмо; тако је, истина је, свака је реч уместна". Поред овога говора, нудише ми од простака много њи новце за књигу: „Оћу само да носим, да ми моје дете и мојој жени то прочита; тај који је то писо, тај баш све зна. ко да је ишо од куће до куће; истина је, то нас и туче, ми треба једаред да се тога отресемо, ит.д." Ово је све говорило испод кожува из опанка..." Безбројни радови Натошевићеви на народном здрављу и на народном просвећивању растурени су нарочито по календарима (Срасш омладински календар, Годишњак, Ласша, Орао) које је Натошевић или уређивао (а то значи за њега: написао све у њима), као Годишњак и Ласту за неке године, или им био богат приложник. Засебно су му штампани из ове области, осим напред споменуте књиге, још и ови списи: Њега краве и највећи добишак од ње (Нови Сад, 1853), О владању за време колере (Нови Сад, 1867), Сшеван Немања I велики жуиан српски, I књига за народ 1 ) (Нови Сад, 1869), Дуван с иогледом на здравље (Београд, 1870), Хлеб, шшо га једемо, какав је и какав шреба да је (Београд, 1874), Чувај се силовиша иића, у три књиге (Нови Сад, 1896), и, може бити, још који. (Свршиће се) милдн ШЕВИЋ

х ) Одштампано из Годишњака за 1868, који је Натошевић уредио. Од ових „Књига за народ" изишле су још четири свеске (Свешп Сава, Вук Сшеф. Караџпћ, Кнез Михаило и Кнез Лазар и бншка косовска). Другу, трећу и четврту приредио је Александар Сандић. За пету вели Новаковић у својој Бу.блиографнјн да је у стиховима. Ове књижице су данас велика реткост и све их нема ниједна јавна библиотека у Београду и у Новом Саду. Пета (последња?) изишла је 1871.