Просветни гласник

660

Просветни Гласник

КУЛТУРНА ПОЛИТИКА ВОЈВОДИНЕ Са разрешењем Просветног Одсека за Банат, Бачку и Барању, у септембру 1920, Војводина је остала без своје културне политике. Матица Српска је унела, до душе, у свој Устав од 16 септембра 1921 као први свој задатак: проучавање Војводине (географско, етнолошко, економско, хигијенско, историјско) и, према резултатима тих проучавања, израђивање културне политике за Војводину, али Матица није још саставила орган који ће вршити та проучавања, није их ни отпочела, а камо ли да је проговорила у неодложним питањима културне политике која ишту брзо решење, и од чијег решавања зависи будућност Војводине. Од колике је штете овако стање ствари не само за културу Војводине и за општу културу, него за целу државу, покушаћемо да покажемо тиме што ћемо да поставимо питање о културној политици Војводине. То питање данас гласи: Да ли Војводина да и надаље остане, упркос свим евентуалностима административне поделе наше државе, једна посебна духовна целина, са својом нарочитом културном политиком и својим културним средиштем? Или да рекнемо: нама не треба музеј ни у Новом Саду, ни у Бечкереку, ни у Вршцу, кад имамо Историјско-Уметнички, и Егнографски, и Музеј Српских Земаља у Београду. Не треба нам научни одсек Матице Српске, кад имамо Српску Краљевску Академију; не треба нам средишна библиотека за Војводину у Новом Саду, кад је ту Народна Библиотека у Београду. Ово последње схватање би се могло овако бранити: мајка Србија се већ стара в Војводини и њеним културним потребама. Ено у буџету за текућу годину 60.000 динара „музичким школама у Београду, Скопљу, и Новом Саду", а исто толико „занатско-уметничким школама у Београду, Скопљу и Новом Саду". Буџет нам нуди новац за школе чију потребу ми још не увиђамо, о чијем оснивању се код нас нико не стара. Одиста, све то, и још више, ушло је у буџет када смо имали Просветни Одсек са његовом каквом-таквом просветном политиком. Али треба само погледати како су остале покрајине заступљене у државном буџету, па да се види његов за Војводину крајње неповољан састав, у колико се тиче опште просвете. Убрајајући међу установе за општу просвету: књижнице, градске и сеоске, позоришта, музеје, архиве, академије и друга научна друштва, занатско-уметничке и чисто уметничке школе, просветилачке течајеве, видимо да наша држава субвенционише ту општу просвету у Србији и Црној Гори са 1,998.000 динара у Босни и Херцеговини „ 712.880 круна у Словеначкој _ „ 1,412.000 „