Просветни гласник

673

терен, да плодове својих радова уживају они који снагом свога рада то и заслужују. Све се то мора учинити, ако се и у нас жели акгивна сарадња свих друштвених редова на културном препорођају нашега троименога народа и јединствене државе. Учитељски кадар, ослобођен брига око издржавања и снабдевања школа, на чему је досада бесплодно трошио замашан део своје снаге, и изједначен потпуно с чиновничким редовима равним по спреми, биће толико задовољен у овом погледу да ће се моћи предати потпуно послу ради кога и постоји. Никоме из учнтељских редова неће у будуће ни на ум падати да „мења струку". А тим самим, и учитељски кадар засноваће се правилније, не само квантитативно, него и квалитативно, пошто би се и најдаровитија младеж радије одлучивала да иде у учитељске школе, па би потом до смрти и остајала у истој струци. Формирањем школских општина, без обзира на политичке општине, и захтевом да се младеж одваја од кућних послова баш онда кад је то по економски живот нашега народа од најмање штете, пружа се у исто време могућност да се доведе у школу свеколика младеж оба пола, те би се, самим тим, број ђака, ако не утростручио, баш у самом почетку, а оно бар, више него сигурно удвостручио. А тада еуо могућности да се неподељена школа, као највећа сметња за правилан и успешан рад, збрише једном за свагда са територије наше Краљевине, па да се и у оним сеоским школама где је до сада радила једна учитељска снага, доведе и друга, те да у будуће раде свуда најмање две учитељске снаге, првенствено муж и жена. У осталом, по селима разбијенога и власинскога типа, као и по мањим с.лима збијенога типа, не треба ни трпети школу с више од два одељења. Исто тако, у великим, па и највећим селима шумадијскога типа, не треба трпети другу школу осим школе с највише четири учитељске снаге, те да ђаци не морају по највећем блату и највећој зими прелазити читаве километре док не дођу школи. У тим случајевима ваља подизати школе на два или и више места, са два или четири одељења; а сувишна одељења која већ постоје при оваквим школама, употребити за учитељске станове, јер их у таквим местима обично нема за све наставнике. У сеоским школама где раде 4 снаге (2 учитеља и 2 учитељице), одвајају се мушка деца од женске, те се тако свуда на селу ради једновремено увек с два разреда. Само пак у градовима, где имају могућности да раде не 8, него и 16 и више снага, ради се с једним разредом. Учитељ који живи у каквом од најзабаченијих села, где је живот у опште тежи него у културним центрима или у непосредној њиховој близини, осуђен је био до сада, и да ради с највећим бројем разреда, гдекада и с великим бројем ђака, без икакве посебне награде за тежи рад, а често и без награде за теже место и тежи крај. И је ли онда просветии^гласник, п_књ.,^11 св., 1921. 34