Просветни гласник

672

Просветни Гласник

слу што прва представа о души означава један нижи ступањ „тотемистичког доба", које је имало пред собом већ једну периоду развитка („примитивни човек"). Он признаје да је представе о души било у овом претотемистичком времену, али тврди да „њен даљи развитак видно" припада тек тотемистичкој периоди. Он схвата представе о души под појам веровања у душу, појам анимизма, који представља један „необориви фактор сваке митологије и религије". Не упуштајући се даље у то разматрање, напомињемо само да нас његово излагање о овом предмету, исто тако као и његова подела целокупног развитка („примитивни човек", „тотемистичко доба", „доба хероја и богова", „развитак ка хуманитету"), може мало да убеди да ми ту имамо посла с истинитим током развитка, а не с једном конструкцијом којој није успело да истакне оно што је битно у том развитку. (Свршиће се) Д-Р ВОЈ. Г. МЛДДЕНОВИЋ

РЕФОРМА НАРОДНИХ ШКОЛА ИЕКОДИКО МИСЛИ ИОВОДОМ ЗАКОНА 0 ЛЛРОД1ШМ ШКОЛЛМА (КРЛ.!)' Од свију социалних проблема, чиновничко питање је најлакше решити у духу социалне правде. Треба само стати на гледиште да се разлике у почетним платама морају свести на најнужнији ммнимум, пошто морају бити толике код свију да се може с њима живети, и да ии завршне плате не смеју прекорачавати сразмеру према годинама школовања, те ако н. пр. у оних са факултетском спремом буду 12 или 16 хиљада, онда у оних са средњом школом морају бити 9, односно 12 хиљада 1 ). Тај принцип, потом, треба применити и на оне државне службенике с нижом и најнижом спремом, па такву правду треба спровести и за остале редове наших држављана, како се то према различним приликама најправилније може извести. А на то становиште се мора стати при решавању чиновничког питања у најближој будућности, као што се мора стати, у аграрном питању, на стаиовиште да земља припада онима који је обрађују; да произвођаче треба довести у непосредан додир с потрошачима, те да се посредници, као непродуктиван елеменат, што више искључе из нашега друштва; и као што се мора, најпосле, стати једнолг, при решавању радничкога питања, на такав

') Од овога чине изузетак професори уникерситета или други чиновници са докторатом, јер су они морали дуже студирати. Али они то морају и радом својим заслуживати, Иначе остају с илатом обичних факултетлија.