Просветни гласник

Примитивни Душевни Живот

671

ове прве радње у онај однос према околини и, с друге стране, нрема свести о ја, па онда тек „из безвољног, али непрестаног упоређивања" сазнаје он „с неопходношћу која лежи у психолошком механизму" да се „на оној страни налази један плус" — премешта Сибек (у колико се његов начин изражавања може правилно да разуме) постајање представе о души у један доцнији стадијум развитка, који се одликује образовањем мита, и где је оно разликовање већ завршено. Стога Вунт с правом вели да се не би могло оценити да ли би човек икад дошао до разликовања душе од тела и до њиховог растављања, кад не би постојали смрт и сан ')• Сходно својем душевном стању, замишља неразвијени човек душу као неко лако, покретљиво биће, слично сенци, које просторно напушта тело за краће време (у сну или у болести) или за свагда (приликом смрти). 0 овом растављању добија он свакодневно искуство кад се „сенка (душа) у сну хитно удаљује остављајући тело у љуљашци" (Нап§ета!1е). Смрт се разликује од сна само по томе што се „сенка и сувише удаљила, да би се могла иовратити" Тагали као и Бакаири-Индијанци не смеју изненада да буде онога који спава, јер иначе удаљена душа нема довољно времена да се врати 3 ). У Ви§еу-у (Француска) и ШеМегап-у (Тирол) отварају још и данас прозор, да би душа умрлога могла да излети. И Кинез прави рупу на крову кад неко лежи на умору. У Тиролу се види душа како, лебдећи као бели облачић, одлази, а у Француској она има облик лептиров. Данте је такође назива Гап§еНса Тог1'а11а (анђеоски лептир). По касубијском народном веровању душе умрлих као птице присуствују погребу; на Тахитима одмарају се оне на двама, отуд познатим каменима, пре него уђу у ноћ; у Аустралији почивају оне прво на врховима дрвета, и онда лете у небо 4 ) Највише је распрострањена представа о души као даху. Тако код Плајанаца (Калифорнија), код Јевреја (Киасћ), Римљана (ашта), Грка (рпеита), Словена (дух, душа). По Омиру се душа ипак може копљем из тела да извади. Кад се у нашим народним песмама описује смрт некога јунака, онда се наступање смрти означава обично стихом: „То изусти, па душу испусти". Поред све спољне разноликости, могу се заједничке црте наведених схватања, као и осталих сличних, лако упознати: душа постоји независно од тела и њено биће може чулно да се опази. Вунт прави разлику 5 ) између телесне душе и душе као дах или сенка, у том сми-

') XV. ДУипсН, 01е Ап/ап^е Лег РћИозорМе ип<1 сИе РћИозорМе Аег рпттчеп Уб1кег (КиИиг <1ег Оезепдааг!, V. Р. Ншпећег§, I, 5, ј ^ејргј^ 1913, стр. 10). " 2 ) К. V. (1. 81ејпеп, н. н. м., стр. 349. ') Тамо. Сравни и ВазНап, н. н. м., стр. 20. 4 ) ВазНап, н. н. м., стр. 14 и даље, 24, 23. б ) ШипсИ, Уб1кегрзусћо1о§1е, стр. 204 и даље.