Просветни гласник

Херман Лиц

679

државе". Јер је.Лиц увек поредио своје школе с државама у миниатури и увек се обраћао својим ученицима зовући их „грађанима васпитних огњишта на селу". Тај назив није био, у осталом, реторска фигура. Ученици су били доиста творци напретка својих школа. И они су то осећали. Нема сумње, Лиц није никад ишао с применом режима 5е1[-§оуегптеМ-а тако далеко као \У"ППат К. 6еог§е у РгееуШе-у, у Њу Јорку, или као Нотег 1,апе, у Оогзе(-у у Енглеској. Али установа „начелника" одговорних за ред, дисциплину и тачност у разреду, за столом, у собама за спавање, чинила је да општа организација школа почива на најбољим ученицима. Лиц је радо слушао њихова мишљења; ако је управљао, он је управљао у њима и преко њих. Уз то, „Васпитна огњишта на селу" практиковала су у великом егепеиу $е1Ј-&иррогИп§ $у${ет, нарочито у НаиђтсЈа у Тирингијк: споља се набављала само преко потребна колониална роба и извесне сировине. Земљорадња, шумарство, повртарство, одгајивање ситне стоке од стране самих ученика и крупне од стране једног закупца, присуство у школи једног пекара, једног касапина, једног кројача, једног обућара, више столара, инсталација казана који је давао електричну светлост, централно грејање и потребну снагу за перионицу, све то је чинило школу готово независном од спољног света. Може се погодити интенсивна активност, активност понекад тешка али спасоносна која је владала у овом малом свету. Понекад се замерало Лицовим школама да запостављају праву наставу. Има један део истине у тој критици. Код Лица су дете и дечак учили да раде и да мисле. До седамнаесте године, они су остајали међутим, у погледу меморисаних знања, много испод својих вршњака из званичних шкбла. Да ли је то зло? Факт да су већина младића који су се јављали-за матуру пролазили добро на том испиту, показује да их тај живот усред нрироде, далеко од школског формализма, није спречавао да, кад затреба, запну и сиреме за шест месеци или годину дана тражени испит. И колико енергије спасене на тај начин, — енергије коју традиционална школа хвата, каналише, расподељује на хиљаду разних поточића који се најзад губе у песку ерудиције... или ништавости. * Претходни редови само су једна врло кратка психолошка скица. Ми нисмо ништа рекли о делу Лицовом, о организацији његових школа. Јер, код њега, човек је интересантнији него дело. Програм његових школа био је у осталом, у својим великим линијама, као и у Ађћо18ћо1те-у, где је Лиц био провео годину дана, и као у већини нових школа ван градова: четири сата лекција ујутру, два сата физичких ра дова после подне, сат и по учења између ужине и вечере, игре, друштвени >М1В0Т после вечере, заједничко читање у школској аули пре