Просветни гласник

683

каже (стр. 3) да самогласник треба изговарати увек отегнуто пред групом сугласника их, пс{ (то је, узгред буди речено, само делом тачно), али пише ртхј (стр. 77), ујпх 1 (80), запсћш!, ујпс Ш ш (80), рас1и§ (81), и т. д., и т. д. Чудновато је доиста да је писац могао написатиједну реченицу као што јеова: „Имеиице прве деклинације су женског рода осим мушких лица, народа и река, која су по значењу мушкога рода" (7). Откуда, забога, једна река може бити по значењу извесног рода? Али неће се нимало чудити тој реченици онај који на стр. 11 прочита ово правило: „Неравно - сложна имена имају у §еп. р1. — шт. Изузимају се: ра!ег, ша!ег" итд. Баш као да су и ра!ег, ша1ег — неравносложне речи! Немар је и кад се на сгр, 11 каже да речи на е, а1, аг имају у аћ1. I Јср то је већ речено на стр. 10. Мак је ту реч таге и измењана у свима падежима! Сличне случајеве имамо иа стр. 10 и 11, где се говори о §еп. р1. на јиш речи на е, а1 аг и равносложних именица, и на стр. 26 и 27, где се двапут говори о том шта је зе, 8Џ1, вјђј. На стр. 13 каже нам се да су Иде „(13 или 15 дана у мес.)". Несумњиво је да Г. Максић зна шта су Иде. Што ја замерам овде, то је да он не пази шта каже. Ево још неколико примера чудновате непажње. ВЉо је дошло међу глаголе с редупликацијом у перфекту (72). А где је ту редупликација ? Глаголе езипо, Гепо, бирегђш наводи Г. Максић (80) међу глаголе са перфектом на 81 (хј). Међутим сам их пише без перфекта! Што се тиче глагола 1шс1о, зсшс1о, за њих нам каже да губе редупликацију (73), али ми то не видимо ни из чега. Не знам да ли ће најбоље бити да под ову рубрику „аљкавости" ставим и овај дуги низ погрешака које ћу сад навесги. По Г. Максићу латинска азбука нема слова Ј. Али на стр. 1 н 11 ми налазимо извесне речи написане с јотом (/иррИег, / оујз , ит.д.). За 2 каЖе нам писац да је сложен глас и транскрибује га с с!з_ И ако су њему еј, ш дифтонзи, што значи „глае састављен од два самогласника", он их транскрибује с еј, уј (где има свега један самогласник). За зи каже нам да се пред самогласником изговара св, међутим без икакве сумње и он чита у зииз, зиогит ту групу гласова као су. На стр. 32 он нам каже да се презенска основа добива кад се од 1. лица једнине презенса одбије о. То би значило да је од 1аис1о презенска основа 1аис1. Међутим, он нам сам каже да та основа код овог глагола гласи 1аис1а. Можда је боље да сад отворимо другу рубрику.