Просветни гласник

690

Просветни Гласник

дине да одреди за исто годишње доба, у свима немачким државама, почетак школске године, наишао је на отпор код Баварске: почетак школске године у Баварској остаје за јесен, док је у већини немачких држава утврђен за Ускрс. Ипак је стечен један велики принцип: извршујући устав који прописује установу националног система популарне наставе на бази јединствене школе, Ке1сћб1а§ је изгласао, 1920, закон о бсновној школи, Огипс15сћи1§езе!7, који је први камен будуће грађевине. Тај закон прописује установу јединствене школе за четири прве године елементарне наставе, и према томе, укидање свих приправних јавних и приватних школа средњешколских завода. Оставши без мало непримењен за читаву годину дана, он је 1921 почео у неколико да се извршује; укидање елементарних разреда средњешколских завода треба да се сврши у Пруској за јавне школе 1925, за приватне школе 1930. Што задржава установљење националног демократског режима, то је, још више но друштвено питање, религиозно питање. Сукоб између Цркве и педагога с левице већ је стари. За тренутак, у почетку револуције, изгледало је да ће демократска и унитарна струја однети победу над традиционалним отпором католичких и протестантских власти. Укидање месног надзорништва, које је у ствари било црквено, и постављање надзорника од кариере (великим бројем некадањи учитељи) у свима окрузима, обележава важан усиех лаичкога духа. Али, још за време расправе о уставу у Вајмару 1919, браниоци црквених прерогатива, и нарочито католички центар, добили су чувени компромис: религија остаје предмет програма јавне школе; поред интерконфесионалне јединствене школе може постојати, на захтев религиозних или филозофских заједница, школа чисто конфесионална. После Вајмара, захтеви религијских партија су се прецизирали и развили. У почетку 1921, католички епископи, у једној петицији влади, јасно су их формулисали: правилна установа јавних конфесионалних школа, субвенција приватним католичким школама, право контроле цркве над учитељима и књигама. Борба се заподела сада око законског пројекта за националну школску организацију. Прбјект који *је влада Не1сћ-а изнела пред Ке1сћб1а§, у пролеће 1921, допушта четири врсте јавних школа: заједничка школа са факултативном и интерконфесионалном религијском наставом, школа стриктно конфесионална, лаичка школа, школа одређеног филозофског смера. Ако је веровати службеним органима учитељских удружења, АИ^етете Летзсће 1ећгегг:еНип&, 1еГрхГ§ег 1ећгеггеИип§, усвајање овог пројекта обележавало би узмицање у немачкој школској политици и значило би крај националне јединствене школе. Унапред се види да ће дебата бити опора и страсна у парламенту где ће католички центар, као у време монархије, играти пресудну улогу у политичким комбинацијама. Сагласност је потпунија у области иедагошких реформи. Видели смо да је идеја драга новатору Кершенштајнеру, школа рада, добила,