Просветни гласник

Кроз Стране ЈТистове

693

редно, индустријско и трговачко, дато је, 1919—1920, такође 3 милиона долара. Што је много важније, као напор који се чини за просвећивање одраслих, то је оно што се ради у војсци. Организација предузета за време рата била је знатно развијена и систематизована. Војска се сматра да треба да постане народна школа. „Војска Здружених Држава, пише генерал Першинг, пружа много прилика и користи данашњим младићима. Велики прогрес је остварен установљавајући у војсци систем опште наставе и специалне наставе, и, данас, војник, за време своје службе, налази прилике да научи занат који ће га оспособити да напредује ако више воли да остане у војсци, или да стекне себи бољи положај у цивилном животу, кад буде одслужио свој рок." Сада је отворено 2500 разреда, са, од прилике, 100.000 војника слушалаца, у Здруженим Државама и у окупационим корпусима. Похођење школе је обавезно за неписмене. За остале је факултативно, са по три часа дневно, пет пута недељно. Али свако ко се уписао у један разред дужан је да походи часове. Министарство Војно управља курсевима и врши надзор над њима. Особље, локале и материал дају Км§М$ ој Ко1итдиз, У. М. С. А. (Хришћанско удружење младих људи) и Атепсап Цдгагу Аззоаапоп. Конгрес је изгласао, за 1919—1920, кредит од 2 милиона долара. једна група специалиста прави експерименте у логору Гранту, да би усавршила наставне методе. Помишља се на отварање једне учитељске школе, да би се образовали учитељи за ту специалну наставу која се даје младићима. У Белгији се чине енергични напори да се поправе ратне невоље, и продужује се примена закона од 1914, који ће бити потпуно извршен 1921. Али педагози су подељеног мишљења о ориентацији коју треба дати завршним разредима основне школе, — једни хоће општу насгаву, а други професионалну, и решење проблема имаће свога одјека на наставу одраслих. „Школован радник,- рекао је један познат белгијски индустриалац, има већу радну снагу, боље искоришћује своју надницу, размишља са здравим разумом о заповестима које су му дате, боље разуме " значај прописа, поштенији је у вршењу рада, и владање му је боље;" Забележимо још да је, ту скоро, провинцијско веће у Еноу (Нашаи!) изгласало милион франака за организацију радничких доколица. У Швајцарској. Школска и после-школска настава су озбиљно организоване у Швајцарској. Ветар реформе који дува тиче се метода. Старање за бољим и као нека грозница новачења обузели су педагоге, који понекад иду до парадокса. Сви се такмиче ко ће боље доказати да је садањи режим рђав. Говорећи о после-школској настави у својој скорашњој књизи Преобразимо школу — >коју смо већ приказали на овом месту својим читаоцима — А. Фериер тражи за шегрте од четрнаест до шеснаест го-