Просветни гласник

694

Просветни Гласник

дииа два часа оиште иаставе који ће се узети од осам часова рада; за младе радиике и чиновнике од шеснаест до осамнаест година два сата наставе историје и социологије (социална питања, радничко законодавство, јавна економија, итд.) или физичких и природних наука. Изнад тих година, радници и чиновници нашли би, на радничком университету, систематске и практичне курсеве природних и социалних наука. Према федералном закону од 18 јуна 1914 о раду у фабрикама, младићима од мање од шеснаест година мора се резервисати потребно време за професионалну наставу; онима који имају од шеснаест до осамнаест година, потребно време да слушају курсеве о раду, највише пет сати недељно. У Италији. И у Италији, као и другде, припрема се општа реформа школе. Министар јавне наставе Кроче рекао је у Скупштини, лањске зиме, своју намеру да учини ефективним обавезно похођење школе, које ће бити продужено од дванаест на четрнаест година, да створи 2000 нових школа, и да боље распореди постојеће школе. Најзад, он је навестио пројект о државном испиту, на који ће бити позвани сви ученици, како из приватних, тако и из државних школа. С друге стране, некадањи председник министарског савета Ђолити био је истакао у свом програму као специално хитне предмете „појачање више техничке наставе и замену претераног броја класичних школа пољопривредним и практичним школама"; и он је тражио државни испит, „једини озбиљан начин да се контролише и корист коју извлаче ученици и способности професора". Оно што је досад учињено у погледу просвећивања одраслих дугује се инициативи појединаца, група или неких нарочито напредних вароши, као што је Милано. У Немачкој. Већ пре рата основна школа била је обавезна до четрнаест година, и, готово свуда, настава за одрасле тако исто обавезна. Сад се ради на томе да се реформа наставе прилагоди потре# бама нове Немачке. Ученици треба да се васпитавају за заједницу којој ће припадати. У школи рада, младић треба да научи један занат, али је у исти мах прожет осећањем да участвује у националном животу. Васпитање одраслих не зауставља се ту. „Народне високе школе" (Уо1кбћосћзсћи1еп) — о којима смо говорили у Просвешном Гласнику огромно су се развиле последњих година. Ке1сћ55сћи1соп!егепг истакла је њихову важност. Закључак. Ево какав је закључак Г. Мориса Рожеа: „Разумеће се да, пред овим полетом тежња које су често преведене у дела, ми налазимо врло скромним резултате онога што је учињено у Француској. Основна школа је рђаво похођена, и зауставља се у добу од тринаест година. После-школа није организована; ништа не