Просветни гласник

710

Просветни Гласник

катедре за поједине науке, па ма се предавале и енциклопедички. Али су наша браћа Војвођани, одушевљени класицизмом старих Грка и Римљана, пренели то своје одушевљење на своје лицејске ученике. Зато је у Лицеју патриотизам нарочито био истакнут. Лицејци су знали све светле догађаје нашега народа, и у том одушевљењу су веровали да Србију велика будућност очекује. И, одиста, нису се преварили. Поклич тог доба био је: „ништа се од Србина није отело". У том одушевљењу наши лицејци су у свечаним приликама душанке облачили и сабље о бедра пасали; или су сељачко рухо на себе метали и фрулу за појас задевали. Омладински покрет био је одјек тог одушевљења. Али су великошколци тај патриотски оквир до интернационалних међа проширили. Кад је наш велики добротвор Миша Анастасијевић, звани КапетанМиша, ово лепо здање још за живота „свом отечеству" подарио, Лицеј је у Велику Школу био претворен, а његова хемиска радионица названа је Хемиска Лабораторија. То је било 1863 године. Капетан-Мишино здање примило је: Велику Школу, Гимназију, Народну Библиотеку и Министарство Просвете, а његово залеђе примило је Хемиску Лабораторију. Министарство Просвете убрзо је своје две собе Ученом Друштву уступило, а Велику Школу Университет је наследио. Капетан-Миша је не само своје лепо ново здање свом отечеству за просветне сврхе подарио, већ га је и потребама поменутих установа подесио. И тако, Капетан-Миша нам је ирву праву хемиску лабораторију не само подигао, већ и опремио. У колико су потребе Велике Школе и Университета расле, у толико су поменуте установе из Капетан-Мишиног здања исељаване, докле оно није све Университету уступљено. У Великој Школи држао је Рашковић иста предавања која је и у Лицеју држао; и наставио је у пространој хемиској лабораторији рударска и друга испитивања која је у малој лицејској хемиској радионици био започео. Поред руда, испитивао је Рашковић и лажан новац, где је састав легуре златног новца помоћу његове специфичне тежине одређивао. У први мах слушали су хемију у Великој Школи техничари и правници, а они први слушали су још и хемиску технологију, и изводили су нека вежбања са дуваљком. Рашковић је предавао у ствари само неорганску хемију, без органске, држећи се еквивалената; и често је истицао надмоћност тих „стварних" хемиских вредности над „хипотетичким" атомским тежинама. Ако поменем да је Пантелић 1873 године био мишљења да се моја хемија може штампати само тако ако атомске тежине заменим еквивалентима, онда се из тога види најбоље колико је тада нов правац хемије био од Србије одстрањен. У хемиску технологију унео је Рашковић њен неоргански део, указујући металургији нарочиту пажњу, пошто је био топионичар. — Рашковић ништа није штампао; али је своја предавања оставио у рукопису; хемија (неорганска) израђена је ту доста опширно, технологија укратко. Рукописи су