Просветни гласник

Развој Хемије у Србији

711

дуго употребљавани, јер су веома похабани; али нигде није забележено кад су писани. Велика Школа имала је филозофски, правни и технички факултет, од којих први је трајао у први мах три године, а друга два по четири. У филозофском факултету предаване су историско-филолошке науке; у правном, природне и правне науке; а у техничком предаване су све техничке науке заједно. И, према томе, природне науке су у Великој Школи биле запостављене. Оне су биле придане правном факултету ради разумевања судске медицине, што је нарочито за хемију важило. Тек су доцније природне науке пренесене у филозофски факултет. Том приликом тај факултет је продужен на четири године, и подељен у историско-филолошки и природно-математички одсек, а правни факултет је ослобођен природних наука; ове пак добиле су место у свом одсеку. То је био за те науке један напредак, али не потпун, јер им стручност није била изведена. То је тек Университет урадио. Колико су разноврсне науке мешане у појединим факултетима Велике Школе, показаће овај пример. Као правник слушао сам у Великој Школи од 1865 до 1868 године: код Рашковића, хемију; код Пачића, геологију, минералогију, ботанику и зоологију; код Бранковића, логику и психологију; код Чеде Мијатовића, народну економију и финансију; код Милана Јовановића, хигијену и судску медицину; код Сергија (Срђа) Николића, латински; код Арена, француски; а код Ђоке Павловића, Аћима Чумића, Стојана Марковића, Гиге Гершића и Драгише Станојевића слушао сам правне науке. Поред техничара Николе Пашића, Пере Велимировића, Пере Живковића и Мише Михаиловића, суделовао сам и ја као правник у великој Панчићевој екскурсији по западном делу Србије 1866 године, ради јестаственичког проучавања наше земље, и ради попуњавања њене јестаственичке збирке. Могао сам у тој екскурсији суделовати и ја, јер су тада прве две године правног факултета биле посвећене искључиво природним наукама; и тако, ја сам их све већ био слушао кад сам на екскурсију пошао. Имаће интереса да забележим и ове појединости из првог доба Велике Школе, кад сам ја у њој ђаковао. Хемију нам је предавао Рашковић у лабораторији, седећи за једним дужим столом, на коме је и огледе изводио; а ми смо пред њим у гомили стајали (било нас је преко 60), јер седишта није било. Предавао је сваког дана од 9 до 10 ; сем понедеоника, када је један ученик понављао предавања минуле недеље. Предавање је било слободно, а долазак ученика није контролисан; зато је похађање тог натуреног предмета било врло неуредно. Испити су полагани на крају школске године по раније датим питањима, која су пренашана из једне године у другу. Тиме је полагање испита било веома олакшано; јер су питања обухватала мали део предмета, а учени су само одговори на та питања, које су вредни ученици састав-