Просветни гласник

О Ђорђу Натошевићу

719

Откуда то да Натошевић, лекар, директор гимназије, пише упутства за народне учитеље, и то за „ц. к. накладу школских књига" ? У Аустрији се тада управљало школама по реакционарној „Политичкој уредби" од 1805, која је потекла из страха од француске револуције: она је ишла за тим да створи доброћудне (гесћ{ ћег/Нсћ §и!е), послушне (1епкзате) и радене поданике, и школа је требала да да својим ученицима (т. ј. маси, изузимају се „индивидуе с нарочитим способностима") „само такве појмове који их неће узнемиравати у њиховим пословима или их чинити незадовољним њиховим стањем". Школа је по том закону постала апсШа есс1е51ае (слушкиња цркве). Према акатоличким школама „Управа" је била толерантна, али је и у овима сав надзор био у рукама њихова свештенства. За време и непосредно после револуције јавило се неколико светлих зракова, али су они убрзо готово сви утрнути, и тако је остало све до конкордата (од 5 новембра 1855), који је у главном још појачао зависност школе од цркве; основна школа је проглашена као конфесионална установа, па су чак и приватне школе морале имати одређен конфесионални назив. Главне школске надзорнике за поједине области именовао је цар између оних људи које му епископ (односно црквени поглавица) предложи. Према таквом уређењу школском, морао је и за наше школе који црквени поглавар бити код владе „меродавна личност", и срећа је била што је то био онај епископ који је био и први учитељ наше прве учитељске школе (и прве која је у опште у тадашњој Угарској отворена, 1812 у Сент-Андрији; 1816 премештена је у Сомбор, где је и данас [ )Владика Платон је писао, као што смо видели, и готово све уџбенике за наше школе. И зар се може погрешити када се устврди да је владика Платон, који је Натошевића увео и у гимназију, нагнао га и да напише Упутсшво за народне учитеље, како би тиме могао доказати и стручну спрему једнога лекара за школскога надзорника и истаћи га тако као свога кандидата? Свакојако да Натошевића није било тешко нагнати на посао за који је имао предилекције (као што то сведоче први књижевни радови његови), и који га је изводио на прави пут његов. То Упушство је највећи рад Натошевићев. На њему стоји „саставио Ђорђе НатошевићЂ". Мото му је: Поправити зло, лепо е; ал' начинити одђ добра шштз болћ, 10шђ е лепше. Као што се види, правопис *) Јакога утицаја имао је код владе и патријарх Рајачић, али као' да је за школске послове, већ и као школски књижевник, имао јачега утицаја епископ Платон. В. о томе Петар Деспотовић, Исшориска аедагогија. У Београду, 1902, стр. 452. Тачни подаци ће се наћи без сумње и о тим односима у Хелферта, а нарочито у НеКег! РгеШегг V. Ј. А, О /е дз1еггекћ1зсће Уо1кз$сћи1е. ОезсћкМе, 8уз4ет, бЈаКзНк, I и III део, Беч 1860—1861. Ово дело је мајдан за нашу кулшурну исшорнју, али је све до данас осшало неисцрпено. На жалост, овом приликом, на велику штету свога рада, нисам га могао консултовати.