Просветни гласник

720

Просветни Гласник

није Вуков. Дело је по свој прилици написано на захтев владин (позив ће бити био управљен на Платона, па га је Натошевић примио од Платона), и влада га је и издала. Свакојако је Натошевић морао имати свагда на уму да ради за владу, а лако је могућно да су дата и упутства (може бити и у одређивању литературе) за Уаушсшво. Али Натошевић се не позива ни на кога и ни на што. Властитога искуства он за овај рад није имао; морао се дакле послужити туђим. Али чијим? А. Варађанин је записао како је најближи сарадник Натошевићев, Никола Ђ. Вукићевић, тврдио да је „Натошевић знао за Песталоција и Дистервега, Салцмана, Келнера, Хермана и т. д." ')• Али ако их је и знао, питање је да ли је већ у то доба за њих знао (или за све њих), и да ли се могао служити њима, у којој мери, и у ком облику (посредно или непосредно). За овај мах, ми ћемо ова питања оставити на страну. Најпрече је да видимо само дело, и да чујемо шта нам оно казује. Ево какве су његове главне идеје. Деца се рађају с опредељењем да буду умни, религиозни и морално друштвени људи. Школа треба да их прихвати и приведе том светом опредељењу, а основна школа је одређена да то најсветије и најсавесније дело започне, и да децу уведе у живот ума, вере, доброте и дружевности. — Школаје и училиште и васпиталиште, али што су деца млађа, то мора ова, васпитна страна, с тим претежнија бити. — Школа ова има два главна посла: један дете буди и освешћује (формални), а други даје детету знаи^а и вештине (реални или материални). Ова два посла не могу се никако један с другим испоредити, што се тиче њихове вредности, јер је онај што буди и образује снаге много претежнији од онога што даје знања и вештине. Науке и вештине у овој почетној школи само толико вреде колико својим предметима буде душевне и умне снаге (т. ј. емоционалне и интелектуалне), и то тако да се ове пробуђене снаге после школе не изгубе, као што се науке школске изгубе и забораве, него да довека остану пробуђене и да чезну за науком. — Децу свесно и разумно у науке увести и децу циљу сходно забављати, велики је и тежак посао, и учитељ мале деце мора бити највештији и најчеститији човек, да би урадио све оно што треба и ваља урадити. Та особита вештина учитељева је у елеменшарносши (која у Натошевића обухвата и постепеност, и саморадњу и опажајност) и у комбииацији или концентрацији, т. ј. у везивању сродности и у понављању); „без овог комбинирања и концентрације остају све науке у дечјој памети свака за се, осамљене, као да не би никојег сроства и одношења међу њима било, стоје одлучене и развезане, те тим не само слабије, него се и у часу изгубе, забораве и пропадну" [ Крашкога уиуства од 1861. стр. 6]. — „Науке су одређене да усреће децу; ал' и учење — и учење одмах од првог школског часа

') А. Варађанин, ор. сН., стр. 23.