Просветни гласник

Службени Део

229

а) с основом на ненепчан (зуб) и б) с основом на непчан сугласник. Исто тако, основе на — о н — е дели се па два раздела: а) с основом на ненепчан (Марко) и б) с основом на пепчан сугласник (Милоје) књ. I страна 23. Именице средњег рода деле се на две подгрупе: а) с једнаким бројем слбгова (село, поље) и б) с неједнаким бројем слогова (племе, уже) [стр. 25.—26]. Именице женског рода деле се такође на две подгруие: а) с паставком — а (жена) и б) без наставка (ствар) [стр. 27]. Али затим додаје: „Има именица и мушког рода које се мењају по овој промени" (слуга), за које вели да су „по своме значењу мушког, а по граматиди су женског рода"! Затим се даје преглед именичке промене, по коме се све имениде деле на шрн иромене или врсше („Свега дакле имамо три промене о—, а—и и— врсту"), према наставку за 2. пад. једнине (стр. 28)! Ни сами наставници неће умети да се нађу лако у овом галиматијасу од „груна," „подгрупа", „раздела" п „врста"; а како ће умети да то сзвати и научи ученик I разреда гимназије, чији је ум још доста неразвијен за овакве компликоване врсте апстракција?! Место свега тога, најбоље је остати при опште познатој деоби именица на пет врста, која је и врло прегледна и врло лака; јер, у самој ствари, по г. Радићевој поделп, немамо 3 групе (одн. врсте), већ 7 врста [1. именипе мушког рода на сугласник, 2. именице мушког рода с наставком —о и —е, 3. именице средњег рода с једнаким бројем слогова, 4. именице средњег рода с неједнаким бројеи слогова. 5.) именице женског рода с наставком —а, 6. именице женског рода на сугласник и 7. именцце мушког рода с наставком —а, које г. Радић не зна управо куда да их метне, јер их убраја у а— врсту, а род смета да уђу у трећу групу. Сем тога, у I врсти (II књига) именице бе? наставка у 1. пад. једнине разликују неколико нарадигама : I. „Основе на грлене сугласнике и основе на 2 сугласника", 2. „Основе с непостојаним а уз даље гласовне промене"; 3. „Основе на л, без и са непостојаним а" — Именице с наставком —о и —е имају такође2 парадигме: 1. Основе на ненепчан и 2. основе на непчан сугласник (стр. 31)! 3. Г. Радић дели заменице на нменнчке и придевне. Прве се деле на одречне, уппшне и неодређене заменпце. Одмах затим дели их опет на: а) лпчне (ја, ти, он, себе), б) упншне (ко, што шта). в) неодређене замешше (неко, нешто; нико, нпшта (з!с); свако, свашта, којеко, којешта (81с); ико, ишта ма ко, ма шта, (в!с); когод, што-год Придевне се заменице опет деле на прнсвојне и показне, које се опет деле на: одређене и повратне, упитне и неодређене заменице (стр. 34). Затим у придевне заменице убраја и „заменичке придеве", т.ј. придевне заменице за каквоћу и за меру и количину. Да би збрка била већа, писац у I књизи сматра он — а — о као личну, а у II књизи као придевну заменицу („Ллчна заменица трећег лица: он она оно није именичка, него је придевна") [стр. 48]! Зашто је било потребно одступити од уобичајене поделе заменица на лпчне (именичке) и п ридевне, а придевних на 4 групе (за присвајање, иоказивање, каквоћу и „меру и количину"), која је много прегледнија и лакша!'? 4. Одељак о глаголима такође није прегледно израђен. По нашем мишљењу, требало је одмах поделити глаголске облике на чисто глаголске и глаголско-именичке, изнети у схематском прегледунаставке за просте облике и које од њих примају к^је глагол ке основе. Затим је требало рећи који облици постају од презенске, а који од инФппптпвне основе;јер је то врло потребно ради контролисања правилности облика који се чтју у дијалектима и на које су иеки ученици већ навикли. Ни наставци ни свршеци се не одвајају цртицом, што је пеоправдано. Напротив, најпрактичније је изнети, у табеларном прегледу, све свршешке, као и то који облици постају од које основе. При том, г. Радић опет нпје без недостатака и погрешака. Тако, нпје тачно да се време прошло и будуће граде само помоћу краћих, већ и помоћу дужих облика помоћних глагола (стр. 50, 51). Тврђење пшпчево да прилог времена прошлог имају само шренушшл глаголп (кад мења трајне глаголе, надокнађују их тренутним глаголима од псте основе) и да аорист „постаје наставком —- х или ох", показује уникум пишчева непознавања најосновније структуре нашег књижевног језика! 5. Наводе се само мала ћириловска и латинска слова, а велика — од којих су многа различна од малих — изостављају се! Сем тога, у напомени о слову <1, које је писад и употребио у азбуци, не вели ко је ово слово увео и начинио хрватску латиниду Фонетичком, и пе изражава се категорички за ово слово, које је у употреби истисло Лј, јер вели да „многи у латиници пишу место слово с1"; само осуђује писање с!ј (стр. 3). 0 еквивалентним Даничићевим словима [, в и | — која се стално употребљују у издањима Ји°ј081оуепвке АкаЛетјје — вигде се и не номиње! 6. Г. Радић показује слабо познавање основа мзиологије гласова нашега језика, кад у „безвучне" (мукле) сугласнике рачуна и б, д, ј, ђ, џ и г, а у „звучие" (јасне) рачупа и