Просветни гласник

762

Просветни Гласник

Лојд Џорџ је, за извесне ученике, ирландски краљ, или енглески краљ, или амбасадор Здружених Држава, или енглески дипломата. 5шп Рет представља за многе ђачка друштва, гомилу тајанствених људи, једну руску партију која ради на томе да се докопа власти, итд. Амерички лист изводи из ових чињеница закључак да је у интересу демократије да се млади људи и младе девојке који су, св ојим васпитањем, позвани да играју улогу у народу, отргну од незнања које их спречава да разумеју садашње догађаје. Шта кошша настава. — Г. Клекстон, директор америчког Федералног Бироа за Васпитање, изнео је у листу „бсћоо1 Ше" интересантна поређења између издатака за наставу у Америци и извесних луксузних трошкова својих савременика. 1918 године, Здружене Државе су потрошиле за наставу на свима ступњима 919,729.258 долара, од којих је на плате ишло 492,745.240 долара. Г. Клекстон доводи ове цифре у везу с оним што је потрошено 1920: за парфимерију, 750,000.000 долара; за крзна, 300,000.000 долара; за дуван, 2.000,000.000 долара; за „гумене" бонбоне, 50,000.000 долара; за сладолед, 250,000.000 долара, итд. Довољно би било да се пуше две цигаре или две цигарете на место три, па да се могу увећати наставничке плате са 120 на 100. Луксуз око трпеза, за који је он уписао издатак од пет милиарди долара, коштао је, за једну једиту годину, више но плате учитеља за 18 првих година овога века. Ове цифре, нада се Г. Клекстон, учиниће да они који налазе да су садашњи издатци на васпитање претерани, почну здравије судити о стварима. Иншелекшуални ниво. — Према америчком листу „Тће Ашепсап СћПсГ', употреба 1ез1-ова (начина за мерење интелигенције), која је врло у моди у Америци, где су 1,700.000 мобилисаних људи били испитани према методи Бине-Симон, допушта да се становништво, без анормалних, подели у пет категорија: 10% с врло ниском интелигенцијом; 15% с ниском интелигенцијом; 20% са слабом средњом интелигенцијом; 25% са средњом интелигенцијом; 16.5% с јаком средњом интелигенцијом; 9% с високом интелигенцијом; 4.5% с врло високом интелигенцијом. Није потребно рећи да су ове цифре од многих, и врло живо, оспораване. За модерну кулшуру. — У прошлој свесци „Просветног Гласника" ми смо говорили о новом пројекту француског Министра Просвете Берара о васпостављању класичне културе, и рекли смо како је тај пројект рђаво примљен. Сад је, под председништвом познатог научника Фердинанда Бриноа, старешине Факултета Књижевности у Паризу, установљен „Одбор за Отпор", који је објавио следећи апел: „Из свог кабинета, не запитавши Дирекцију Средњешколске Наставе, Г. Министар Просвете предложио је серију мера чије би дејство било да се одузму права која су, једва једном, пре двадесет година, била дата модерним студијама. „Кад би се те мере примиле, матурантску сведоџбу не би више могли да добију ђаци који нису учили латински. Модерни, макар каква била њихова вредност, имали би само једну нижу диплому, која им не би давала права да ступе на Правни или Медицински Факултет. Нису