Просветни гласник

4

Просветни Гласник

Али ипак има једна разлика, и то врло видна. Ако се по садрзкини и не види, д& су ове садржине састављене за %аше Швабе веома је јако истакнуто, да су склопљене за Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. У њима је доста чланака из етнографије, географије и историје нашега народа, а нарочито су застунљени (што је сасвпм оправдано) Банат и Бачка. На жалост, ти чланци својом садржином и својим обликом нити иристају у читанку у опште, нити могу постићи специјални смер, за којим се очито ишло у овим читанкама. Они су, пре свега, сухи и штури, наиисани онако, како се у уџбеницима и пре толико година иисало опокрајинама, о варошима и о историјскин догађајима, — пуко набрајање ио неком стереотипном реду с непрекидно понављајући се фразама (ово нарочито вреди за опис вароши у Бачкој и Банату), без икаква ашвљега описа, топлијег приказа. Тако изнесено градиво не приличи данас ни стручној књизи, а камо ли читанци. Оно не може изазвати заитересованост ни у оних, који имају за њ отворена срца, куд ли онде где још треба отварати срца и задобивати их! Затим, до чланака с оваквом намером треба доћн кроз чланке, који су ближи,. који говоре о властитом народу, и о заједничким градовима и покрајинама не само као о туђим него као и својим. И када је та иотка ухваћепа, онда истом говорити о даљим и удаљеним местима и догађајима, али и даље као о заједничким, као о једној целини с оним,. што је ближе и о чему је напред говорено. Тако бисмо кроз дечја срца могли доћи до срца народа. Овако пак штиво, како је изнесено у овим читаикама, може само одбијати одрасле свесно, а неодрасле несвесно. Томе ће пак миого прииомоћи и јадан мађарски специјалитет, против кога смо ми с правом устајали, указујућн на њ као на изникло шовенистичкоболесање у последњој стадпји ; — а ево га одмах прихваћамо у првом почетку своје владавине. Мађари су нам забрањивали, да иишемо Новн Сад, Суботица, Вршац, и приморавали нас на Ујвидек, Сабатка, Вершец. То исто ево сада и ми чинимо. И како се могу допасти не Немцу, него коме бнло, ко иоле има смисла за природност (а све да је и без смисла за. толерантност према страннм народима) овакве полутанске реченице: „2етпп Не^к ап с!ег Ештипсћш^ Дег 8ауе т с1еп Сипалу, §е§епи1)ег уоп Ве1^гас1." Дакле Немци, међу којима Дунав истиче и једном трећином својом протиче, не смеју ни ту реку називати својим именом! У овој књизи има и даљих крупних грешака. Састављач, који се нодухватио, да миле Швабе уиозна с нашим народом, оставиће их у највећој недоумици већ и на нрвом кораку, већ и у правопису наших речи, они ће, читајући ове књиге, с иравом рећи, да је лаж, да је наша ортограФија најпростија и најлакша. Јер у књпзн имамо за наше речи измешане најразличитије правоиис, IV, зсћ, 1зсћ, Гј, поред V, б, 6. с (Тако на пр. Бивсћап, Вибан, Сор18сће\уК,ј, 01Ч5сћИ,ј, Веобјп, Сагиојеу1с, Ке1јкоу16). Састављач готово свугде место V, стављао IV, слово, које ми у својим речима никако и не употребљујемо. Па с тим словом не само да се пишу наше речи сред немачког текста, него је тај знак употребљен и у вашим химиама и у III и у IV читанци, које су ту одштампане нашим језиком. И тексту и језику имало би се шта приговорпти (нарочито у чланку без потписа о Вуку IV читанка, стр. 53—55). Али то није потребно, јер да су они н најнсправнији ја ипак не бих могао према ономе, што је напред истакнуто, предложити, да се ове читанке приме. Против њих не говоре само разлози иедагошки "(и књижовни у опште) него и просветнополитички. Разуме се, да они морају одлучивати, и да се ми морамо држати пресвегањих, када доносимо одлуку о овим књигама. V [МађарскаЈ Чншанка за II разред основннх школа. Написао Љубомир Лошић, мађарскн прнредплп М. Черњеји и Роберш Доплер. Опет то али много друкчије. Опеш шо, јер је чптанка не литерарна састављена готово искључиво од штурих поука,. из празних и досадних „опште полезних знања". Истина, хтело се нриљубнти дечјем схватању,. деца су стављена у средишту. али је све вештачки удешепо и у решено, далеко од правога и здравога живота, те стога не може ни иризнати ни покрЉпвати. Навешћу два примера, два застрашујућа прпмера, да би се видело — како не треба писати читанке'. Зашшо другови воле Николу? Никола не чини нпкоме ни најмање зла. Нпкога не ружи, никога пе дира. Ником се не руга, никога не исмева. Не шали се бесмислено, да не би другога случајно увредио. Не свађа се. Кад треба коме помоћи, ту је Никола увек први. Он радо помаже свакоме, све и када се треба борити с тешкоћама. Такав је Никола на улици, такав у школи, ради само оно што је добро, што се пристоји, што ваља. Ко не би волео такво дете ? Покајник. [У претходном чланку Бела је дао Михаилу динар, да овај пусти птице, што их је извадио из гнезда].