Просветни гласник

12

Просветни Гласник

Али културна историја се налази у тесној вези са политичком, те услед тога крупни догађаји културне врсте имају и последице политичког карактера. Словенским преводом Светог Писма у другој половини IX века био је постављен темељ самосталне словенске културе код већине словенских народа, те је ова култура током времена заузела одговарајуће место у реду осталих европских култура. А такав један културни догађај наравно имао је више важних последица и за политичку историју Европе. За крај XVIII века и почетак Х1Х-ог везан је други културни догађај који је можда од мањег историјског значаја, али опег је доста важан, Имам на уму почетак науке словенске филологије, науке која проучава целокупни историјски живот свих словенских народа. Потпуно је природно што је први предмет на који су обратиле пажњу прве слависте, био баш онај историјски догађај о којем смо говорили горе, дакле словенски превод Светог Писма, као почетак словенске културе, другим речима културни рад словенских апостола Ћирила и Методија. „Историјски је факат, каже чувени слависта, проф. Јагић, да је од оног времена откада има словенске филологије, питање о раду Ћирила и Методија заузимало прво место у научним исгштивањима славистике". Ово прво место сачувало је ово научно питање, и то са потпуним правом, до наших дана. Почетак наше науке славистике везан је за чешки народни препород. Један од најистакнутијих радника на овом препороду, славни опат Добровски, проучавајући Свето Писмо, почео је испитивати словенски превод, те је после наишао на питање о оним историјским приликама у којима се овај превод јавио, дакле на просветни рад словенских апостола. Ово питање повукло је за собом читаву поворку других питања која су сачињавала првобитни садржај науке словенске филологије. У којим је приликама био никао овај словенски превод Светог Писма? Којим Словенима је био намењен? Код којих је Словена био у ствари прво употребљен? Какву је азбуку пронашао св. Ћирило, —да ли тако звану ћирилицу, да ли глаголицу коју су скоро до најновијег доба употребљавали били Хрвати? Који од словенских језика служи као основа овом преводу? Шта су из Светог Писма превели Ћирило и Методије? Какав је био тај првобитни превод и које је измене претрпео у току векова код јужних и источних Словена? Одговор на сва ова питања за време Добровског није могао бити ни потпун ни сасвим тачан. Па ипак, оно што је дао оснивач словенске филологије у овом погледу, било је за оно доба велика добит за науку. У колико се тиче расветљивања историјске стране целокупног питања, одговор Добровског зависио је од оне научне грађе, од оних извора којима се он могао користити. То су били у главноме латински