Просветни гласник

Ћирило и Методије и Њихова Делатност

13

извори, и на првоме месту тако звана италијанска легенда, то јест латинско житије. Св. Климента (римског папе), које је било штамиано већ године 1668. Био је познат Добровскоме такође и руски летопис, а подаци из овога летописа о Ћирилу и Методију имали су за свој основ старије словенске изворе, али је Добровски и сувише мало пажње посветио овој историјској грађи. Користећи се оним подацима које је имао на свом расположењу, Добровски је веровао да су Ћирило и Методије на путу у Моравску радили на обраћању бугарских Словена у хришћанство; савремена наука, међутим, то пориче. У питању о азбуци коју је пронашао Ћирил, Добровски је целог свог живота стајао на становишту да је то била тако звана ћирилица; глаголицу сматрао је као хрватску азбуку која се јавила тек у XIII—XIV веку; то је такође погрешно. Што се тиче питања о језику на који су словенски апостоли превели Свето Писмо, Добровски ј_е од почетка формулисао правилно у својој основи гледиште у овом питању: то је био по њему језик македонских Словена из околине Солуна. Али Добровски није се зауставио на овим питањима. На основу оних оскудних података које је имао о словенским језицима, он је дао прво научно груписање ових језика, убројивши црквенословенски језик Ћирила и Методија у јужнословенску групу, и то у доба кадајош скоро није постојала наука лингвистика. И још више: он је написао прву научну граматику црквенословенског језика. Што се тиче проучавања словенског превода Св. Писма и његових промена током векова код јужних и источних Словена, ово проучавање није могло дати резултата у оно доба, због тога што је зато и сувише мало било научне грађе у то време. Тако су ствари стајале у почетно доба развитка наше науке. Време којим располажемо сувише је кратко да бисмо могли пратити постепени развитак у нашој науци питања о Ћирилу и Методију, за које сада постоји огромна научна литература. Можемо само забележити: 1) од чега је зависио овај развитак, и 2) какви су досадашњи резултати научних истраживања у оквиру овог питања. * Крајем прве половине прошлог века пажња научног света била је привучена новим историјским изворима. То су два словенска житија солунске браће: „Житије Константина", — такав је наслов једнога, и житије Методија. Треба одмах приметити да се Ћирило звао управо Константин, те је само 50 дана пред смрт, заједно са калуђерством, примио име Ћирило. Ново пронађена словенска житија позната су у науци одавна под именом ианонских, пошто су научници прошлог века везали старије доба словенске књижевности у опште са Панонијом. Понеки подаци из панонских житија познати су били и раније из Зборника житија, који је састзвио био у XVII веку Димитрије Ростов-