Просветни гласник

Ћирило и Методије и Њихова Делатност

15

житија Ћирила и Методија. Ето на пример, у IX глави житија Методија прича се како су га немачки епископи ухватили и држали у затвору 2 1 /% године, док није настојао папа да га ослободе. У истинитост овог податка постојала је сумња. Но међутим, регестама папских писама, нађеним у Британском Музеју, био је овај податак потпуно потврђен. Други пример: у гл. VIII житија Константина-Ћирила прича се како је он нашао мошти св. Климета, папе римског, па се на крају додаје: гако же пмшЕТк вт^. овр^ктшии иго, — како пише у његовом проналажењу. И ако се не каже ко иише, најприродније је мислити да се има на уму Ћирило. И тако ми имамо у житију сведоџбу да је Ћирило написао једно дело у којем је испричао како је нашао био мошти св. Климента. Но год. 1892 био је пронађен нови историјски споменик, и то писмо римског библиотекара Анастасија, савременика Ћирила и Методија, које је написао епископу велетријском Гаудериху. У овом писму, писаном између 875 и 879 год., Анастасије такође сведочи да је Константин (Ћирило) написао три дела поводом проналажења мошти св. Климента: кратку историју проналажења, похвалу и химну. На овај начин је наука наша више пута добила доказе да словенска житија о Ћирилу и Методију морају бити постављена на чело свих наших историјских извора које имамо за наше научно питање. Наравно, житија Ћирила и Методија нису писана тако како се пишу у наше доба научна дела историјског карактера, него су писана према правилима ондашње хагиографије, онако како су се писала у то доба житија светих отаца у опште. Зато, на пример, кад нам житије Константина (Ћирила) прича како он, кад се родио, није хтео да се храни млеком дојкиње, него само мајке, онда не можемо томе веровати. Или, ако се прича како је ветар однео младом Константину у лову сокола којега је здраво волео, и како је он то разумео као опомену Божју да не мора везати своје срце за земаљске ствари, онда не морамо то сматрати као историјску чињеницу. Али у колико се ствар тиче историјских догађаја у главноме њиховом садржају и основних историјских прилика, ми немамо озбиљних разлога да сумњамо у истинитост података наших житија. На овом становишту стајала су у новије доба и стоји сада већина наших најбољих научника. По свој прилици житија су била писана у најстарије доба, житије Ћирила још за живота његова брата Методија, житије пак Методија ускоро после његове смрти; те отуд је потпуно разумљиво богаство података које налазимо у њима. У почетку житија Константина-Ћирила писац његов говори како Бог хоће да сви људи буду спасени, те је у различна времена слао био њима патријархе, пророке, апостоле и мученике, па је тако учинио, каже писац, и кт?. нлшгк родт*... кт^здкип^ иллгк мгчителга сего иже проск>кти 1АЗ г М!Ск нашт*. (I. гл.) Јасно је да реч е Т ј . мапгк родт*. упоредно горњем „у различна времена" значи — „нашем