Просветни гласник

16

Просветни Гласник

нараштају". Па и у житију Методија каже се да га Господ к ^ кздкнжј кт^ ндша л^ктд 1азукд рддн нашего онелш же никтоже никоииже не поиек/Гк, дакле „у наше време ради нашег народа о којем се нико никад није бринуо"... (II гл.) Последње речи дају нам нарочито право да тврдимо да је писац житија био Словенин, ма да постоји у науци теорија да су житија Ћирила и Методија писана била првобитно грчки. Дакле, за сада је потпуно утврђено да су словенска житија Ћирила и Методија скупоцени историјски извор, баш због тога што су по времену постања блиска њиховом делању у Моравској и Панонији. Највероватније је да их је писао један од његових ученика. На податке ових житија морамо се дакле ослонити у првоме реду, ако будемо хтели да тачно расветлимо рад словенских апостола, наравно у исто време узимајући у обзир и остале изворе, словенске, грчке и латинске. Али још једна напомена: само историјски извори који нам причају о раду словенских апостола, не могу одговорити на сва питања која се јављају у вези са овим радом. На питања: коју је од познатих нама словенских азбука, тако звану ћирилицу или глаголицу, употребио Ћирил за свој превод, који словенски диалекат лежи у основи књижевном језику Ћирила и Методија, — нема одговора у нашим историјским изворима. На питање: какав је б"о обим њиховог књижевног рада, тај одговор имамо, али тај одговоп наших извора треба да буде контролисан помоћу проучавања самог материала. У погледу свих ових питања дакле. историчар мора тражити помоћ од филолога... Словенска филологија, помоћу пажљивог проучаваља споменика словенске књижевности коју су нам сачувани кроз векове, на сва та питања је више-мање поуздано одговорила. Везујући сад резултате историјских и филолошких истраживања уједио, ми ћемо покушати да пцртамо укратко рад словенских апостола. * Константин, у калуђерству Ћирило, и његов брат Методије били су деца једног византијског вишег официра — „друнгарија" Лава. јагић (г. 1913) каже да су били деца једног отменог Грка, али у сгвари ми немамо никаквих поузданих података да решимо питање да ли су били Грци или Словени. Од детињства знали су словенски језик, и то је поуздано. У осталом словенски карактер околине Солуна у половини IX века је историска чињеница. Константин, који се истакао својим необичним талентом, добио је најбоље васпитање на византијском двору заједно са младим царем Михаилом III. Наставници су му били познати у то време професор Лав Византијски и Фотије, доцније чувени Цариградски патриарх. За Константина постојали су најповољнији услови за сјајну државничку кариеру. Али га је наука вукла себи. Он постане ускоро библиотекар код патриарха, па после професор филозофије на вишој