Просветни гласник

2*

Ћирило и Методије и Њихова Делатност

19

„о пислшнр^." брани словенски превод против представника византијске цркве, који га питају: „чесо/Ио\ј" же соутћ. слок г кнкск г к1 кмигк!", те тврде „гако трити кгдз^к!™ естк когк. иокел'кл% кипгалгк ктити". Могуће да је мисао о словенском преводу Светог Писма, ■— како мисле понеки научници, — дошла у главу Константину већ раније, пре него што су дошли моравски изасланици, да је он имао на уму у првоме реду Словене Маћедоније, те само силом историјских прилика ова мисао је била остварена прво на западно-словенском, и то на моравском терену. Али не можемо то поуздано тврдити. Можемо само обележити" оне околности које су спремиле повољни терен за мисао о словенском преводу Св. Писма. То су: 1) околност да су збиља на истоку постојали такви преводи; 2) да је Консгантин био сам научник и филолог који је знао источне језике, у опште филозоф са дубоким и самосталним мишљењем; 3) да се родио у Солуну, — вароши у којој се говорило словенски, те да је волео тај словенски народ „о којем се нико никад није побринуо", како каже житије Методија. (Свршиће се) С. КУЉБАКИН

НИЖА СРЕДЊА ШКОЛА Наумљеном реформом средњих школа, коју је закључила нарочита комисија, образована при Министарству Просвете у месецу јуну 1919 год. под председањем Г. Јаше Продановића, 1 ) прва четири разреда средњих школа, која чине нижи течај и која су и досад према виша четири разреда чинила неку засебну целину, биће одсад на неки начин још самосталнија, што ће у њима сви ученици без разлике добивати „подједнаку наставу". Тако ће ти разреди, који се у обичном говору називају засебним именом („нижа средња школа"), у целокупном школском систему добити, и нехотице — јер сумњам да се на то мислило док је ова реформа снована, — неко своје нарочито место. Пре свега. нижа средња школа ће одселе бити заједничка приправа за сва три заснована типа виших средњих школа: за гимназију, реалку и реалну гимназију. Шта то значи, о том није потребно говорити на дуго. Докле је досад имала гимназија нарочиту своју нижу средњу школу, а реалка своју, и док је у реалним гимназијама та школа само у прве две године била заједничка, добиће сада, ето, одједном та сва три тако различита типа виших средњих школа исти фундаменат, на којем ће

х ) В. кратки реферат о том у Гласнпку Професорског Друштва, кн>. I, стр. 269 -273.