Просветни гласник
Нижа Средња Школа
23
Нижа средња школа је природни наставак основне школе, као што су њезин природни завршетак стручне школе. Управо, према стручним школама, чини она заједно са основном школом целину, јер јој је сврха давање општега образовања, као што је дужност свих да дају образовање стручно. А онај други задатак, избор и припрема за стручно образовање, је тесна веза која оба школска система спаја у хармонијску целину. На тај начин приближиће се наша нижа средња школа уз основну оном толико жељеном идеалу својем, јединственој школи 1 ), као даватељици заједничкога образовања свој деци без разлике и приправљачици за све стручне школе, више и ниже. Док ће у ниже стручне школе слати децу директно, упућиваће их у више индиректно, преко виших разреда средњих школа. А једно и друго вршиће с пуно успеха, ако јој се само даду сва средства која ће јој у том бити од потребе. И за стизање општега и стручнога образовања, као и за избор занимања према урођеним способностима, прво је и последње — директно везање онога што се износи пред дух дечји са самим духом. То је начин учења који је познат у науци под именом „директна метода". Сви досадашњи неуспеси свију наших школа без разлике потекли су понајвише из тога што се на овај једини и оправдани пут није пазило. Као што се било заборавило на дете, тако су и њега били сметнули са ума. Дакле, назад к природи! Место да учимо из књига и којекаквих других извора, црпимо своје знање из саме природе! Наше учење ће бити потом мање, али ће нам зато знање бити веће. И то не толико веће по опсегу, колико дубље и трајније. А вежући се у свакој прилици са урођеним способностима нашим, биће везано и са интересом и пуно жара и живота. То и неће бити више голо знање, него — умење. Одлика је директне методе потом двоврсна: њоме се износе пред децу прави предмети из природе, а не тек слике или копије њихове, поготово не саме речи. Директна метода је најљући противник вербализма. Али у другу руку, она је директна не само по предметима него и по лицу. То значи да она пази, колико на предмет који износи, толико и на лице пред које тај предмет износи. Шта више, поглед онога који се служи директном методом уперен је у првом реду на лице, а онда истом на предмет. Разумљиво је зашто. Зато што је лице или дете главни фактор у свој настави. Зато ће се и нарочито пазити у изношењу предмета пред дете како ће оно прихватити који предмет, хоће ли сврнути на њ сву своју пажњу, или ће, уза све наше настојање да га за неки предмет заинтересујемо, остати према њему равнодушно.
') В. Једннсшгзена школа у Просвешном Гласншу, год. 1921, св. 3 и 4.