Просветни гласник
24
Просветни Гласник
Равнодушност је највећи непријатељ школе, јер не само што не даје никаква успеха у школском раду, већ слаби и убија вољу у детета и тако поткопава саме темеље свега будућега рада његова. Зато се и морамо чувати равнодушности дечје и непажње као живога огња. А кад, изнесавши неки предмет пред дете, опазимо како су му се засијале очи и како је одједном све друго оставило на страну, а упиљило свој поглед на изнесени нредмет, можемо бити сигурни не само да се у детета пробудио интерес с којим "ће овај предмет прихватити свим жаром своје младе душе, него да тај предмет, баш због тога особитога интереса, стоји у складу с неком његовом урођеном способношћу. И шта је интерес друго до ли пробуђена способност која је из својега латентнога стања прешла у евидентно, тиме што се њезина потенциална снага претворила у актуалну ? Ј ) Тако, ето, постаје директна метода прави путоказ не само за наставу већ и за испитивање урођених способности. Сви други начини испитивања урођених способности, особито тако звани тестови, стоје према директном начину као што према њему стоје и остали начини учења: све остале методе су само сурогати ове једине и праве методе. Кад основна и нижа средња школа имају задаћу да истраже урођене споспобности, оне ће осим директие методе морати употребити још и неки утврђени план по којем ће износити предмете пред децу. Друкче би могле годинама и годинама износити ствари, а да не разбуде тако жељенога интереса у деце, шта више да тај интерес где би га и било ослабе или баш и сасвим униште. Ту је нужно припазити како стоје предмети једни с другима у вези. Науке су у том већ знатно напредовале, и оне нам могу најбоље помоћи којим ћемо редом њихове предмете — јер оне се баве готово свима — износити у школи пред децу. Познато је да све што нас окружује делујући на наша чула, и што зовемо једном речју природом, делимо на два дела: човека и природу (у ужем значењу). ГТотом ћемо и износити или изводити пред децу човека и све оно што се њега тиче (повесницу, језик и т. д.) одвојено од природних предмета, да видимо за што од тога двога које дете мари већма и за што сва деца подједнако маре. Тако ћемо констатирати у деце двоврсни мар: општи и стручни, али потоњи само до неке, и то веома далеке границе, где се испитујући стручни интерес нипошто не смемо зауставити. Зато ћемо ићи даље. Показало се н. пр. да један део деце више мари за човека него за природу. Ми ћемо сада питати: какав је мар те деце што маре за човека, јер тај мар може бити веома разноврстан,
Ј ) В. расправу истога писца О пншересу плп занимљпвосшп у Маз1аупот Ујезтки , год. 1909, св. 1—4.