Просветни гласник

Бергсонова Филозофија

27

Бергсонову зову „филозофијом интуиције", и свуда где се хоће да прикаже његова филозофија, истиче се „централна улога интуиције". Како ; е у филозофском схватању Уметности проблем интуитивног сазнања централни поблем око кога се окрећу питања о суштини уметности о уметничком стварању, о карактеристици уметничког става према свету и животу, — природно је идеја о интуицији и о интуитивном сазнању она која нас овде занима у Бергсоновој филозофији. Та основна концепција Бергсонове филозофије о интуитивном сазнавању везана је за друге концепције Бергсонове, метафизичке; и да би могли правилно схватити Бергсонову концепцију о интуицији, потребно је пропратити је кроз све њене живе везе са осталим концепцијама његове филозофије. Таква једна анализа приказаће нам, у првом делу ове расправе, шта се има управо разумети под „интуицијом" у Бергсона. У другом делу, има да се прикаже какву улогу игра појам интуиције у Филозофији Уметности. У трећем делу жели се показати како ]е право место интуиције, схваћене на Бергсонов начин, у Филозофији Уметности, где је интуиција као сазнање и као метод на своме правом терену; и желе се тако исто показати извесне перспективе на проблем филозофске методологије у опште. I. Основно тврђење Бергсоново да се, у филозофији, права реалност, суштина живота, може схватити једино једним нарочитим напором интуитивне природе, једном врстом симцатичног уживљавања које је непосредно схватање једног животног тока, јесте, у основи својој, карактерисано Бергсоновим метафизичким становиштем. Метод, — ако се начин сазнања који Бергсон санкционише као једино филозофски може назвати методом, — којим има да иде човек да би схватио живот и свет, логична је последица нарочитог метафизичког схватања Бергсоновог. По Бергсону, права реалност, живот у суштини својој,јесте еволутивни ток животног елана који је по природи својој чисто стварање, чиста акција, једна континуална активна и стваралачка снагадуховне природе, која је, као таква, само слободно стварање, прогресивно и еволутивно, проналазачко, увеку интенсивном напору и напону, један стални замах и импулс који стално и вечито траје, генеза која се вечито обнавља, животна струја која тече неодољиво напред. Материју, садржину реалности сачињава облик времена као такав; време је само собом, ипак, реални ток, и прогресивно, реално стварање. Вигее гее11е значи време које ствара и доноси собом увек ново и непредвиђена. Цео свет и живот мора се замислити као чисто стваралачки акт једног чисто духовног импулса снаге. Интимна, унутрашња, права природа стваралачког животног елана је спонтана, слободна акција, онаква какву ми осећамо у свом личном психичком животу, у непосредном искуству своје слободне воље, у нашем