Просветни гласник

28

Просветни Гласник

правом, чисто индивидуалном ја, у сваком нашем слободном, недетерминираном акту који је импулсија, рашћење, стварање новог. Целокупна еволуција у свету, оно што је суштина живота у свету, исте је природе као и наш лични, доживљени, непосредно схваћени, душевни живот, дакле духовне слободне природе. Све појаве света у опште, све оно што се дешава и збива у свету као реално збивање и реално дешавање, ток, флукс живота ван нас, све то, у суштини својој, бива исто тако као што бива у нама наш индивидуални доживљени -душевни животни ток. А овај се дешава у нама у квалитативно различитим а квантитативно недвојеним стањима свести, садржајима свести који се узајамно испреплећу и прожимају, без ичег квантитативног у себи, као чисто реално психичко трајање, увек стваралачко, увек у доношењу нових комбинација, чиста промена као таква, чиста акција као таква. Психички садржаји се никад не понављају, никад се не враћају исти догађаји и доживљаји, те отуд у њима нема места „законима" у смислу физике; психички доживљаји немају свог мерљивог интенситета, нису бројно подвојени, ирационални су и немају заједничке мере са оним што је квантитет, мера, количина, правил, закон. Оно што је карактеристика правог слободног психичког живота који је непосредно искуство нашег правог ја — то је и карактеристика правог животног реалитета, свега збивања реалности и свих појава у свету у опште. Кључ за разумевање и правилно схватање живота светског јесте живот доживљен у нама. Суштина реалности, битна и интимна природа целокупног света и живота, иста је која и суштина, битна и интимна природа наше чисте личности: она је духовне, активне, слободне, стваралачке природе. У схватању наше праве индивидуалне природе ми имамо кључ за схватање живота у свету у опште. По аналогији збивања у нама, ми можемо схватити збивање у свету и у животу. Основни витални елан који ствара непрекидно ново и непрестано продире напред, може се разумети, или, боље, схватити, на основу лично доживљеног искуства животног импулса, стваралачког и слободног, у нама. Они ретки моменти када наше ја врши слободну, стваралачку акцију, оно непосредно осећање активности целе наше интимне духовне личности у творном напору творног интенситета наше слободне воље, „ствар коју тек што и једва осетимо, која нас само у пролазу задахне својим дахом, чиста воља, струја која нам приопштава сам живот у нама" — то су моменти у које треба да ставимо све, своје схватање и сав свој напор духа -— па да схватимо нешто од оне моћне и силне струје животног елана чији реални флукс у вечној еволуцији чини сав живот у универсуму, да схватимо „реално постојање", онај прости реални, континуални ток који ствара и чини оно што се зове животом. Свако живо биће је центар акције: наше право ја је центар оне акције која је, у исто време, и акција светска и истинити ток реалности саме...