Просветни гласник

30

Просветни Гласник

обзир само практичну иришену. Према томе, дали се -приближују више једиом или дртгом правцу, могу се безбројнн уџбеници нацртпе геометрије категоризирати. Писци уџбеника о којему је овде реч, одлучиди су се евесно и резолутно за други екстермни правац, т. ј. обрадили су свој предмет имајући искључиво у виду његову практичну примену. Том својом одлуком створили су они један јасан, прецпзно ограничени програм који бага због тога ограничења чинп једну потпуну целину. Нема сумње да садање прилике у средњој школи и на техпици захтевају категорички сужене програме, и све оно што се унаша у средњошколске уџбенике нацртне геометрије преко најпрече потребе сувишан је баласт, јер је СЈедња школа пспунила нотпуно свој задатак ако је развила код ученика способпост просторнога представљања и оснособила га да најважније задатке нацртне геометрије решава тако, да геометријски објекат са којим оперише, видп у иростору, а пе само његове пројекцнје на иапиру. Ученик средње школе који са таквим способностима дође на технику, моћи ће онде да упозна теориске лепоте нацртне геометрије и њену везу са осталпм деловима математске науке. Онда — и најбоље тек онда — је време да се са њпма упозна. Дали ће се онда у ствари п са том страиом пацртне геометрије довољно упознати, то ие бих смео да тврдим, јер то зависи од научних прилика на нагаим техничким школама, о којима није сада време говорити. Трећи разлог који говори у прилог програма уџбеника Давидовићевог и Димитријевићевог је тај, што држећи се тога јасно ограниченог програма, лпсцима полази за руком да у своме делу разраде један особито лепо одабрани низ практичнпх прнмена иацргне геометрије, какове се мало виђају у другнм уџбеницима, а са којима се практичар срета на свакоме кораку. Уџбеник њихов уводи нитомца директно у техничку праксу и оспособљава га за самосталан рад. Зато се тај уџбеник може употребити са добрим успехом и за средње техничке школе, којих имамо додуше у колико ми је то познато — само две у Краљевпни, но чијп је развитак битан услов за напредак наше материјалне културе. Као четвртп разлог у корист уско ограпиченог програма уџбениковог могао бих навести и ту околност да на нашој техници слушају врло много гимназијалаца који нису ништа чулн о нацртној геометрији, а о неиотпуности зпања што га из тога предмета изнашају реалцп, могао сам се уверитн као изасланик на матурама. Но ја не бих овај четврти разлог забележио у корист уџбеника Давидовпћевог и Димитријевићевог, јер је желети да тај разлог што пре одпадне. Ако би се учењу нацртне геометрије на средњој школи и техпнци обратила већа пажња ного до сада, па спрема и наставника и ученика из тога предмета достигле внши ниво него пио га сада показује, онда ће бити време да се програм његове наставе рапгири, а то може спремаи наставнпк учинити и уз употребу овога уџбеника. На здраве темеље лако се надозиђује. Са програмом уџбеника Давпдовнћевог н Димишријевнћевог слажем се, пз разлога које сам навео, пошпуно , и то је — чинп ми се најважније питање, које је Проеветни Савет, саслушавши ирва два реФерата, желео одговора. Сада остаје само да кажем нешто о томе како су пнсци тај нрограм провели. У томе погледу пошпнсујем пошпуно рефераш мога пошшованог колеге г. Јефше Сшефановића, редовног прооесора Университета. Имам нарочито да похвалим јасну индуктивну методу писаца која корача од једноставнијег ка компликовапијем, и да изразим уверење да је терминологија одлична. То није ии чудо! Г. Ж. Димптријевић бави се са много љубави и много успеха већ деценијама нашом стручпом техничком терминологијом и на томе је пољу, од наших, првп ауторитет. Зато му ппје било тешко из свога богатога, у народу скупљенога речника одабратп за свој уџбеник оне термине који Јмјјаснпје описује геометријски објекат. Топло препоручујем дело за шшампу и уиошребу. Усвајајући реФерат, Савет је мпшљења: да се ова књпга може одобрпти као уџбеннк приватног издања, Г. Миланковићу издати 50 динара хонорара. VI. Чита се молба г. д-р Симс Тројановића, ироФесора Университета у Скопљу, да му се изда додатак ио чл. 72 закона о средњим школама за све оно време, којејекао про®есор гимназије провео после навршене 30 године службе. Савет је мишљења да није надлежан за решавање ове молбе, пошто се г. Тројановпћ сада обраћа као прооесор Университета, а не кго професор гимназнје. VII. Прочитана је молба г. Властимира Петровића, учитеља вештина гимназије у Аранђеловцу, да се његов уџбеник Насшава Цршања одобри за употребу у средњим школама. Савет одлучује, да се за преглед и оцену умоле г. г. Сима Роксандпћ, Бранко Поповић и др. Душан Рајичпћ, а писац да положп 300 дпнара за хонорар.