Просветни гласник

104

Мросветнн Гласник

У сваком појединачном вежбању има у исто време да учествује целокупна мускулатура, и ако у сасвим разним степенима напрезања. Тај захтев садржи у себи и један даљи, који се изражава ставом. Сва вежбања су правилна чија је централна нападна тачка тежиште тела. Не лежи ли она ту, неизбежни су изоловани покрети. Јединственост тела се прекида, а тиме и ритмички ток покрета, т.ј. ток који происходи из великих телесних мускула, па се онда, као какав талас, прелива у крајеве и удове тела. Не лежи ли нападна тачка у тежишту тела, потребно је неприродно појачано вољно напрезање да се изврши неки рад који се, при тачној употреби тела, врши од игре 1 ). Из лажне нападне тачке покрета пропзлазе и све оне горе поменуте препреке које су у психичком делању условљене превазилажењем воље над душевним, нагонским силама. Из тих разлога захтевамо, за време развитка тела, ритмичку гимнастику, т.ј. гимнастику која никад не занемарује целину тела и унутрашњу, узајамну подешеност удова. Ова ритмичка гимнастика битно се разликује од методе Жака Далкроза. Ова последња не претпбставља јединство покрета, већ шта више тело рашчлањава, па онда ироизвољно комбинира удове међу собом. Она и није ритмичка, ве^ метричка гимнастика, и ја је не признајем као основ телесног васпитања 3 ). Нови пут телесног васпитања води низу вежбања која се могу обухватити именом покрети полета (5сћ\уип§иђипдеп). Њихов циљ је постизавање једног јединственог ритмичког тока покрета. Овај захтев опсежно утиче на методику гимнастичке наставе, како у позитивном, тако у негативном смислу. Избачена су, из темеља, сва она вежбања која имају очајне сличности са извесном војничком дресуром. Дресурна вежбања могу бити потребна у војсци с обзиром на извесне, сасвим нарочите сврхе. Али су она штетна, чак противречна гимнастици која ставља себи у задатак да правилно образује људско тело. Ми не придајемо толико важности ономе шта, већ како се ради, и заступамо принцип да је сваки покрет једнако лако и једнако тешко извести према степену укупне обрађености телесне. Сваки покрет у коме се човек цео не пружа, рђав је. Нова гимнастика мора бити гимнастика израза, т.ј. мора повратити у човеку изгубљену способност да импулсе свога емоционалног доживљавања очитује у првобит-

Ј ) Покрети балета, акробатичке радње и многе радње гимнастике на спранама. Примедба преводиоца.

2 ) Д-р Рудолф Боде, ученик Далкрозов, био је до 1914 год. најважнији представник методе Жака Далкроза. Када је Ж. Далкроз, са Ходлером и другима, потписао манифест противу Немачке, због ступања у рат, већина његових немачких ученик-а отпала је од њега. Али ;е Р. Боде, ослањајући се на Делсартизам, ударио сасвим новим, својим путем и постао, као што се види, противник методе Далкрозове.

Примедба прево иоца.