Просветни гласник

8*

Оцене и Прикази

115

VI. Статистика становништва узета је из 1910 године, и по томе бројању има 12,108.000 становника на државној територији од 247.361 кт" 2 , подељеној на осам области. Писац говори о тешкоћама због којих се није могао начинити преглед становника по народностима; то ће бити могућно учинити тек после пописа из 1920 године. Али ипак даје ове бројеве: Југословена је 10,104.000 (83 - 4%), осталих Словена 291.000 (2 - 4%), Маџара (4-2%), Немаца, Румуна и Талијана (свега 4*2%); знатно је мање Турака и Албанаца. Туђинаца има свега 1,700.000: Немаца у Корушкој и Крањској (боље: Словенији), Банату и Срему; Руса, Словака и Чеха у Банату, Срему, Хрватској; -Румуна око Кладова, па местимице и до Мораве; Албанада, у Новој Србији и Македонији (Зар су то две засебне области?). Изван наше државеима још Југословена 800.000: у Италији, Корушкој, Западној и Јужној Угарској. Емиграције у Америку престају све више. Прираштај је на трећем месту, после Русије и Уније, износи 150—160%. Конфесије су овако заступљене: католика 5,832.000, (45-2%), православних 5,727.000 (44-4%: Срба 5,457.000, Бугара и Грка 90.000, Румуна 180.000), мухамеданаца 851.000 (6"6%), мојсијеваца 90.000 (0*7%), и осталих 400.000 (3'1%). Писцу је била дужност да каже одакле су ови подаци. Они су у свему погрешни ако се упореде са онима у Ј. Киза: 01аут зШГзИШ росГаа, који су данас још најтачнији; по њима има католика 39 - 6%, а православних 46.9%. Линија Суботица-ушће Неретве у главноме дели католике од православних; мухамеданци су на југу и истоку(?) државе, а мојсијевци свуда, само не у Словенији и Далмацији. VII. 1. Ратарство и сточарство. Југославија у опште има 42 - 5% обрађенога земљишта, а неплоднога само 8 - 7%; првог је земљишта највише у Подунављу (72 - 5%), али је другога најмање у Далмацији (2%). Ја мислим да је овде једна грешка. Може се рећи за Далмацију да има најмање плоднога земљишта или највише неплоднога. Одмах је за овим реченица: „Види се, да су пашњаци и шуме обилни уз обрађену земљу па је тако сама природа показала пут ратарству, сточарству и шумарству", коју не разумем. У овоме одељку су три таблице о житима, виноградима са шумама и о стоци по појединим областима. Пада у очи разликовање Јужне Србије од Северне. 2. Шумарство. Од све наше површине под шумом је 30'7%; однос четинарске шуме према листопадној је као 1 : 4. Истичу се богаством у шумама: Босна и Херцеговина са 49'8%, Словенија са 37-4%, Хрватска и Славонија са 35'2%. Невероватно је да је Далмација са 23'4%, а Србија са 19'8% шуме. Црна Гора је најсиротнија шумом (7-2%). Писац нарочито истиче да на северним острвима (до Корчуле) нема никакве шуме због млетачке управе у своје време; на против, Корчула, ЛастовЈ, Млет и др. острва која су била у дубровачкој власти, имају особите шуме. 3. ЈЈову и риболову није требало дати толико места. Нас може више занимати морско и језерско рибар-