Просветни гласник

116

Просветни Гласнвк

ство. Главне наше морске рибе су туња, локарда и срдеља; прва има своје главно и оригинално ловиште на Крку; остале се лове по целој обали далматинској. Језерско рибарство је особито развијено на Охридском, Дојранском, па и Преспанском Језеру. Скадарско Језеро и његово рибарство требао је писац не само да унесе, него и да нарочито нагласи. Фабрике су за консервирање рибе у Комижи на Вису. 4. Рударсшво није незнатна привредна грана наша. Угља има свуда, али скоро само мрког. Особито су богати рудници његови у Словенији, Хрватској, Босни и Србији. Железа има у истим тим областима. Рудника бакра има осам, мангана три, хрома један, олова и цинка на неколико места само у Србији, живе у Србији и Босни, пирита највише око Фојнице, злата у Драви и нешто у Србији, боксита особито много у Далмацији и Херцеговини, и соли у Тузли, на Пагу и код Стона у Далмацији. VIII. Промеш. 1. Цесше се разликују на планинске и низијске. Истакнуто је нарочито да у Подравини, Бачкој и Банату више воле подизати железничку пругу него друмове. Побројани су сви главни друмови у Хрватској, Далмацији, Босни, Херцеговини, Црној Гори и Словенији. УЈа Е§паНа има на себи и Солун. У Србији је погрешно нисац изабрао ивична места за друмске центре: Шабац, Београд, Пожаревац и Неготин. Није јасан онај друм: Кладово, Неготин, па на југ „преко Зајечара на Прилип". Ваљада се овде мислило на Параћин? Сем ових меридијанских друмова помињу се и трансверсални. Међу овима: Ужице, Чачак „на сјевер у Зајечар и на југ у Књажевац"; други „из Рашке преко Куршумлије...". Свега је путева на нашој државној области 75.144 км., подељених у три врсте, али се одавде не види каквог су квалитета. 2 . Железнице (приложене су овде четири табеле) разликује: аустријске^ угарске, босанске, српске (све ове државне) и приватне. Дужина им је 9.260 км., од чега приватних 4.752 км., нормалних 7.081 км., планинских 4.444 км.; по државама највише их је српских — 1.557 км., па угарских — 1.534 км., босанских — 1.180 км. и аустријских — 391 км.; приватних је највише у Банату, Бачкој и Барањи — 1.778 км., па у Хрватској и Славонији — 1.492 км.; у опште је најдужа железничка мрежа у Хрватској и Славонији — 2.579 км., па у Бачкој, Банату и Барањи — 2.225 км. Најгушћа је железничка мрежа у Барањи, Бачкој и Банату : 10'6 км. на 100 км. 2 , у Хрватској 5'9 км., у Словенији 5 8 км., а на целој нашој територији 3 - 5 км. IX. Алфабешски иоиис градова и мјесша има преко 300 имена, уз која иду често врло кратки, али не увек и тачни описи, детаљи; врло често нису за поједина места узете њихове праве карактеристике; доста је и непотребних описа. Ево неколико грешака: Аранђеловац није под Космајем ; Бела река није угљеник источно од Велике Мораве; Бијељина није на левој обали Дрине; Лесковац није на ЈабЈрници; Лозница није на Штипи; није Мајданпек на Малој Пеки; Обод није на Бојани; Обре-