Просветни гласник

Оцене и Прикази

117

новац није на Колубари; није Пехчево у Малешу; Плевље није над Чехотоном; Пожаревац није испод Мораве и Млаве; Пожега није насупрот рукава Моравице и Мораве; Приштина није изнад Косова; Рогатица није никакав трговачки град; Сеница није наУпцу; Сомбор није главно место јужне Бачке; није: Власотинци; Зворник није доприште пароброда на Дрини. Има још и оваквих детаља: Брус под Копаоником, трговина дрвом; Дебар... поглавито риболов на јегуље; Гостивар... турска варош; Гроцка... трговина; Књажевац... особити ћилимови; Крагујевац... у близини фабрике пекмеза; Љубиње, сјеверно Дубровника, домовина Немањића; Љубовија на Дрини, прелаз у Босни, до ондје долазе лађе; Митровица на Косову, средиште Косова, завршетак железнице у Скопље; Никшић на Зети, цеста у Далмацију; Паланка (брза) у Подунављу, риболов; Параћин... виноградарство. Суботицу није требало истицати да је средиште угарских Хрвата, јер она то заиста није. Без значаја је Врањска ријека на којој је Врање (не: Врања). Зар се није хтело рећи за Загреб да је главни град Хрватске и Славоније? Није вредност Зајечару што је средиште тимочког округа. Земун је имао особито велику транзитну трговину. Било ми је особито мило да узмем ову књижицу, као што се увек радујем свакој новој публикацији географској. Веровао сам да ћу ту књижицу прочитати са највећим нестрпљењем, далеко од сваке помисли да у њој нећу наћи много, врло много, новог материала географског, или бар тачно и пробрано употребљеног. Ја сам очекивао, апсолутно убеђен у то, да ће писац, најприродније и на сваки начин, употребити и наше најбоље географе научне. Али су ме и вера и жеља и очекивање преварили. Књижица се једва може, доста опрезно, са извесном резервом, употребити само за најопштије информације. Не треба у њој тражити — а то је велика штета — што друго, дубље, озбиљније, научније, те због тога није за препоруку. Такву препоруку, особиту, искрену, заслужује друго једно дело географско, изишло мало касније у Љубљани. 1 о је: Ап*оп МеНк: Ји^оз1ау1ја, 2ет1јер1зт рп§1ес1, I с!е1; њега ћу приказати у идућој свесци Просветног Гласника. е. ј. цветип

НапМисћ Аег па1иг^е$сШсћШсћеп Тесћтк Јпг 1ећгег ипс! 3(исИегепс1г с!ег Ма1игтз8еп$сћареп ћегаиз§е§еђеп уоп РгоГ. О-г ВазИап бсћгшсј. МИ 381 АђђПс1ип§еп ш Тех1. Ге1р21§ ипс! ВегНп, Огиск ипс! Уег1а§ уоп В. О. Теићпег, 1914. Јестаственичка настава, чија је научна, васпитна и практична вредност неоспорно врло велика, биће само онда успешно извођена ако се заснива на очигледности. Наставник јестаственице мора ученицима пока-