Просветни гласник

Гимнастика и Васиитање Омладине

221

силину немерљивога, душевнога, што је, услед тога, човека приковала за машину, те је и од радника и од војника хтела створити машину. То сазнање први је корак који ће нас извести из збрке противречних мишљења наших дана, из вашара противничких политичких циљева. Заблуда је мислити да ћемо икад више достићи нашу предратну индустријску моћ. Нећемо ми никад стати испред американске џиновске индустријске машине. А и сваки такав покушај био би отуда париран најжешћим ударцима. Из овога теснаца има цигли један излаз. Немачка се мора вратити путем од мртве машине до живога рада. Она на светски трг мора изнети продукте које наше противници не могу машином препочети и подражавати, јер се у њима огледа творачка снага душе нашег радника. Све што створи машина без живота је. Машина је створена да производи квантитативно мерљиве ствари; за квалитативно немерљиве ствари она је неспособна. Квалитативни рад има да постане центром индустријске продукције. Нама се у будуће неће отворити светски трг за хладну егзактност наших радова, већ за вредност израза наших творевина. — Зашто данас стоје радови предмашинског доба на тако великој цени? Зашто сви они, од великог ормана до мале бурмутице, долазе у наше музеје? Јер је у тим продуктима предмашинског доба снага и обиље наше душе и срца. — У живом покрету руке стваралице лежи једино тајна правога дејства и могућност да се васкрсне наша душа, коју је машинско доба згазило и усмртило. Ова тајна била је изгубљена, а то је морало бити са човеком машинског доба, јер је машина разорила јединство телесног радног процеса, где битни рад не врши човек већ машина. Алат се јако разликује од машине. Рад помоћу алата остаје увек сразмеран људској снази. Машина, ради квантитативних ефеката, уводи снагу која далеко надмашује човечју. Код алата човек остаје господар радних средстава, јер је он извор снаге која креће рад. Неукротива снага једне машине обуздава се једино комплицираним системом мртвих тачака, које приморавају не само природне силе већ и регуларне покрете човекове у мртве предодређене правце. Најзад човек постаје роб машине. У колико се у човеку буди телесно животно осећање, у толико се између радника и машине увлачи клин који ће неосетно, аутоматски, извршити етички преображај индустријског радника. А телесно васпитање јесте та моћ која васкрсава у човеку умртвљено осећање живота. Оно је позвано да помогне раднику да дође до свести: да је рад на мртвој машини недостојан човека , и да рад у чопорима по мртвим фабрикама није ништа друго до друга форма милишаризма, па ма био на челу фабрике појединац или друштво. Живот заједнице мора бити заснован једино на живошу појединиа. Једино ако је испуњена дужност према своме властитом животу, испуњавање дужности према целини добија органског смисла. Једино потпуно