Просветни гласник

242

Просветни Гласник

читавога низа радња и до великога сукоба карактера и страсти, и остао је епизода, украшена локалним и личним колоритом, и изразитим, веома брижљиво обрађеним језиком. То је већ дело Лазе Костића више повучена у себе, — али ипак не без утицаја Шекспирова (само сада с друге стране његове, са стране његових комедија, и то оних романтичних), и не без утицаја нове околине и нових прилика у којим се находио (у југозападним крајевима нашега народа). Остало је остало у замисли или недовршено. Али ни овога неће бити много. Још као ђацима у новосадској гимназији говорио нам је професор Александар Сандић да Лаза Костић ради трилогију Вукашин — Јевросима — Марко. Тај глас је био све што смо о томе знали. Када сам после много година питао Лазу шта је истине у њему, рекао је: „А, јест, помишљалЈ се и на то!" — А на питање који су му мотиви били за тај предмет, одговорио је: „Па, био је тада у ваздуху, и кнез Никола се јавио с Вукашином, и Иса Ћирић...." 1 ) — „А написано није остало ништа ?" „Ништа". ј То је било у уранцима на књижевни рад. На заранцима књижевниковања и живота хитао је да наврши, као што је сам говорио, „аманет" Симе Матавуља, да изради Бодулицу, по његовој причи. Када сам био у Сомбору, да га оболела походим (с јесени 1910), показивао ми е рукопис. То као да није било само „сасвим израђена основа за прераду Бодулице у глуму", коју спомиње у својој посмртној речи Сими Матавуљу. 2 ) Остао ми је бар утисак да је пошло и даље од основе. Рукопис је остао међу његовим (не многобројним) хартијама у Сомбору. * На Цетињу је Лаза Костић имао своју „осмицу" („Лазова осмица"). Била је то његова шетња у околини Цетиња, у два круга која су се састајала у једној тачки. У Новом Саду је опет имао своју „деветицу", — крак од Новога Сада преко некадашњега дрвеног моста до Варадина и круг око Варадина. На тој деветици, једном када смо застали на вису, с дивним видиком на Фрушку и на Нови сад, где је Лаза изводио своје „костоломе" (рекао ми је да је Француз Пиге 3 ) на Цетињу тако назвао

г ) Кнез Никола је саопштио одломке из своје драме Вукашпн у календару Орлчћу (1866), и листу Машици (1867); Исидор Ћирић написао је баладу Краљ Вукашнн (1868), која је у оно доба много декламована.

а ) Сп.ча Матавуљ, говорио на Св. Саву 1909 на свечаном скупу књижевног одељења Матице Српске Лазар Костић. (Као рукопис). У Сомбору, штампарија М. Бикара и Другова, 1909, стр. 11.

3 ) Пиге је превео Ускокову љубу на француски. Француски сам превод имао' али сад га немам, и не знам где је штампан. Жил Леметр, с којим је Лаза Костић био и лично познат, писао је том приликом о Ускоковој љубн у Јоигта1- у (1ез БеШз. — На немачки је У скокову љубу превео сам песник. Овај превод је штампан у Новом Саду ( ОоМапе, 1^и5{8р1е1 ш ујег АиЈги^еп уоп [.аго КозШзсћ. Аиз <1ет зегћјзсћеп Мапизспр!. ^еиза1г. Бгиск уоп 1)г. Рау1оуЈ1:5 & Јосјс. АИеКесМе уогћећаКеп. Без године).