Просветни гласник

244

Просветни Гласник

питања заинтересованих наставника-стручњака у србдњој школи. У колико смо могли сазнати, заслуга за њено увођење у средњу школу припада двојици референата који су од средње школе прилично далеко. И онда није никакво чудо што је књига испала таква да ни у ком погледу не одговара захтевима и задацима дотичне наставе у средњој школи. Писац, истина, вели да је ова Хигијена израђена према програму хигиене за средње школе и по најновијим француским и немачким уџбеницима те врсте. Да оно прво није најтачније, лако се уверити кад се прописано градиво у наставном програму за хигиену упореди са садржином уџбеника, у коме ми не налазимо читаве одељке (о земљишту, о индустријској хигиени, ит.д.) на које поменути наставни програм обраћа нерочиту пажњу. Односно оне друге пишчеве тврдње, ми ћемо у идућим редовима, надамо се, показати колико је она вероватна и утешна. Са каквим правом ова књига може да претендује на вредност једног научно-педагошког рада, моћи ће се како ваља видети тек онда кад прегледамо опширније како њену формално-педагошку, тако и стварнонаучну обраду. Што се, пре свега, тиче методских захтева и педагошке обраде, ми морамо на пр. сматрати као неумесан поступак да се одмах у почетку општег дела (физиологија и анатомија) говори о јајној ћелици и сперми, и то са илустрацијама које одмах на првој страни, одвојене од своје природне целине и без наставне везе и логичког, каузалног интереса, дејствују више демонстративно-сензуално. У ствари, тешко је наћи довољно оправданог разлога таквом поступку, сем ако писац није мислио да је и овде најбоље послужити се познатим педагошким захтевом: од простог ка сложеном, који збиља подеснијег и типичнијег примера за то не може пружити ни у ком другом градиву као у излагању и изучавању човека. Но ми знамо да је баш у природним наукама (специално у биологији) тај принцип замењен једним другим и далеко за ове дисциплине плоднијим и инструктивнијим поступком: од познатијег и ближег ка непознатијем и даљем. Према томе и горе поменути поступак, који на самом почетку изучавања онога што сваки на себи види, ставља невидљиве и тако дискретне ствари као што су јаје и сперма, и то у сликама које заузимају већу половину прве стране, чини, по нашем уверењу, врло рђаву услугу и научном интересу и педагошким циљевима дотичне наставе. Јер, држимо да нам није нужно и нарочито спомињати да је овако истицање једне ствари, за коју се једва решило да се у опште и унесе у наставу, једна крајност супротне врсте, која је, из чисто психолошких разлога, сумњиве вредности у настави. У циљу полног обавештавања омладине, који је морала примити на себе хигиена, — а ту ми видимо готово и главни њен значај као засебног предмета у настави средњих школа, — довољан је и сам одељак о полним органима са подесним поукама хигиенским, и без нарочитих илустрација полних продуката и органа, које је последње ова хигиена такође донела. Овако