Просветни гласник

Оцене и Прикази

245

пак, како је писац поступио, он је, у најбољем случају, упропастио једну лепу намеру и задаћу коју настава има у овом питању, ако не и изазвао сасвим супротне ефекте и резултате. Поводом овога не треба у осталом сметнути са ума да се сваки наставни материал и циљ не може подвести под исте педагошке шеме. Малочас ми смо споменули како је у природним наукама познато педагошко начело: „од простога сложеноме" морало у извесним дисциплинама уступити место принципу: „од познатијег ка непознатијем". Исти тај случај је, међутим, и у погледу захтева педагошког о очигледности у настави. У природним наукама то је, по правилу, најважнији и неизоставан наставни метод, без кога се не може ни замислити поуздан и правилан рад и успех. Позната помоћна средства, као: експерименти, модели, илустрације и т. д., дошла су управо само по нужди онде где, ма из каквих разлога, не располажемо дотичним природним објектима и појавама. Кад би се сад, према томе, тражило да се то начело очигледности доследно спроведе, рецимо и у питањима полних ствари, онда би за свакога паметнога човека то био апсурд. И као год што би била очевидно крајња неурачунљивост послужити се, односно тражити стриктну примену, метода очигледности у настави и на овој области природних наука, тако исто ми не мислимо да је баш паметно и нужно употребити, место тога, овде слике, на онако мало дискретан начин. Бар ми не можемо да објаснимо себи никаквим логичким и психолошким путем да би у настави још незреле и импулсивне младе душе, код које интелектуално развиће није још ни из близа у стању да контролише и уравнотежи примитивне инстинкте који се тек јављају, била неминовно и оправдано потребна слика у стварима чија би објективна демонстрација била највећа лудорија на свету и директна негација сваке наставе... Специално у погледу на чисто научну обраду градива, писац ове хигиене је исто тако далеко од тога да нам пружи једну солидну научну целину која би помогла ученицима да уђу у суштину ствари, те да им она, као „свака научиа истина импонује и изазове потребан респект", како се то вели у наставном програму. Место тога, писац нам је само поређао готова и сувопарна научна дата и факта, без оне душевне интерпретације и каузалне везе у којој је суштина ствари и права наука и научно објашњење. У хигиени, која строго узевши и није ништа друго до примена знања из физиологије, хемије, физике и т. д., и где се тога ради концентрациона метода и сама по себи намеће, писац се губи у појединостима и споредностима голих дата без везе и садржине, које, попут календарских поука, ваља примити просто на веру, без даљег размишљања, и чистом меморијом. У целој књизи ви ћете ретко где наћи какво узрочно, научно објашњење ствари. Тако, на пр., писац, при третирању крвотока, употребљава за срце чак и фигуру пумпе, али се не сећа да подсети на дотичне законе из физике, после којих се тек даје