Просветни гласник
Оцене и Приказм
251
па за све време нашег школовања, унете су у ову збирку. Ретко, врло ретко су случаји кад се не можемо сложити с редактором. Зашто је из Косовског циклуса узета и песма Царица Милица и Владеша војвода и Слуга Милутин , кад су обадве скоро исте садржине; зашто није из Женидбе Максима Црнојевића, кад се већ песма, због дужине, није могла унети цела, унет бар први део, опис свадбе, где се на живописан начин даје слика господских сватова, и где све трепери у злату и свили; зашто није унета још која бугарштица, на пример она коју је још Хекторовић забележио у свом Рибању, она дирљива и хришћански нежна Краљевић Марко и брат му Андријаш ; и најзад, како је смела изостати Хасан-агинииа, наша прослављена Хасан-агиница, коју је, међутим, сам г. Јовановић унео у своју читанку за трећи разред? Осим тих неколиких примедаба у погледу избора, које су, у осталом, мање-више ствар индивидуалног укуса, и осим ситне замерке што су стари, освештали називи и класификације појединих врсти и кругова незнатно измењени, редактору се мора одати признање да је свој посао израдио с пуно разумевања и сасвим критично. Сви услови који се траже од једне такве књиге, испуњени су, сви до најситнијих: да се обележава број песама, напосе лирских, напосе епских, да се обележава број стихова у свакој песми, да се интерпункција и ортографија исправе и уједначе, и тако даље. За читаоца ј'е од особите користи обилато израђен речник свих непознатијих речи и израза, као и објашњења историјских и географских имена. У вези с тим коментаром, да ставимо још једну напомену: у оваквом, школском издању, било би врло згодно унети и илустрације, било појединих манастира или предела који се у песми помињу, било појединих јунака. Поред тога што би се школска омладина на тај начин упознавала с радовима наших уметника, она би још, са илустрација урађених нарочито за ту сврху, добила тачну представу о многим предметима који јој увек остају само неодређен појам, као што су, на пример, називи разних делова одела или старог оружја. Књига Г. Јовановића, урађена овако научно и критички, велика је добит за нашу школску књижевност. Она ће свакако убрзо постати ручна књига не само ученика него и наставника, и без ње се неће моћи, као ни без Антологије дубровачке лирике Г. М. Решетара, или без Аншологије нове сриске лирике Г. Богдана Поповића, ни замислити настава српске књижевности. паулина лебл-албала
\УеЈ5е-Сћо1еуш5, РгаШзсће АпкИип^ гит Ап/егИ^еп с!еи{зсћег Аи/зсИге. 1>е1р21§-Вег1т, 1912. Свима су познате велике муке и велики страх од писмених задатака у школи, и у основној и у гимназији. Писмени задаци су од увек захтевали највише напрезања од ђака, а наставницима задавали највише