Просветни гласник

Службени Део

53

IV. Прочитано јо лисмо Господина Министра Просвете ОНБр. 12974 од 29 пр. мес.. с ирсдстаиком школског падзорника у Нишу, да ее допусти упис у гимназију ученицима основне школе II категорије, који су свршиди три разреда основне школе, а имају број година за пшназију. Савет је мишљења, да ово не треба допустити, с обзиром на чл. 21 закоиа о средњим шкодама, , V. Нрочитано је писмо Господина Министра Нросвете ОНБр, 37250 од 30 пр. мес. с молбом свештеника г. Љубомира Ст. Митровића, за препоруку његове књигеЉ шаме ка свешлосшн. Савет одлучује, да се за преглед и одену умоли г. Драгољуб Поповвћ, а писац да иоложи 50 динара за хонорар. VI. Потпредседник отвара раснраву о питању смањивања броја средњих школа. Пошто је г. Карић изнео статистику средњих школа на делој територији Краљевине, Савет, после дуге расправе, одлучује, да се Господину Министру упути овај одговор (по редакцији г. г. Белића и Живановића): Просветнн Савет узео је у свестрани претрес, на двема седницама својим, питање о смањивању броја средљих школа у нашој земљи. Налазећи, да су прилике у појединим областима нашим врло разноврсне и по потребама становништва, по досадашњој просвети у њима и према начину како су гимназије у њима подизане, ' Просветни Савет сматра, да је иемогуће наћа просветно и културно мерило за укидање средњих школа онда, када је дубоког уверења, да наш иарод треба стално и све више културно дизати. Према томе, ма где се и ма која се средња школа затворила, учиниће се извесне врсте неправичности. Зато, ако импоративне потребе павшг Финансијског стања траже уштеду и на средњим гпколама, Просветпи Саг.ет налази да се шаква чнсшо адмпнпсшрашпвна мера. може извршпти једиио администрашивнпм начином, подједпако правичним према целокупном народу пашем. Таква мера може бити једино правилно распоређивање ■ броја средњих пнсола према бројном стању стаповништва. Ако се, на пример, нађе да такво мерило мозсе бити број од 100.000 становниказа једну средњу школу, онда ће се према томе моћн врло лако одредити број средњих школа у свакој области, са једнакии буџото.м за сваку школу и могућношћу да се средња школа једне врсте може заменити стручном или средњом школом друге врсте. У исто време Просветни Савет, осећајући да укидање школа ма које врсте представља назадак у култури и тешко пада онила, који од државе очекују своје иросвећивање и оспособљавање за живот, налази да би се извесна уштеда у просветном буџету постигла и само тиме, што би се закон о средњим школама у потпупости и свој строгости применио на дапашње средње школе. Јер би та мера, сем других повољних резултата, донела и укидање знатног броја разреда и одељења, па и привремено затварање школа, чије данагање уређење п бројно стање ученика не одговарају законским прописима.

— 1248 редовни састанак 20 октовра 1921 годинв Присутни: председник г. Д-р Богдап Гавриловић, ппредседник г. Лазар Кнежевић, чланови: г. г. Д-р Никола Вулић, Д-р Александар Белпћ, Д-р Влад. Ћоровић, Влад. Радојевић Д-р Лаза Ненадовић, Јеремија Живановић, Дим. 'Гричковић, Љуб. М. Протић, Иавле Стева новић; Мирко Поповић, Милан Карић, и Димитрије Соколовић. Секретар, Сл. Миловановић. I. Прочитани су и примљени, с мањим изменама, записници 1244, 1245, 1246 и 1247 састанка. II. Прочитано је писмо Господина Министра Просвете ОНВр. 39311 од 9. пр. мес. с молбом г. г. Влад. Радојевића и Влад. Милутиновића, да се њихова Исшорпја Срба, Хрваша п Словенаца за ученпке IV разреда основних школа, одобри као уџбеник приватног издања.