Просветни гласник

Старање за врло даровите ђаке у Америци

343

-због тога се и одабирају за оваке ђаке они наставници који имају више академско образовање и који су нарочито спремани за дидактичкометодички рад са оваком школском популацнјом. Наравно, оваким на■ставницима даје се већа плата и неке друге повластице. 11. Једна нова врста прилике за школовање врло даровите деце јесте седмонедељна летња школа која је покренута 1921 г. у Сент-Полу (држава Минесота). Према овом плану дата је прилика 90-орици најдаровитијих ђака 7. и 8. разреда основне школе да рад једног обичног семестра сврше у седам недеља, похађајући школу гри часа дневно. Наиме, у мају 1921, тражило се од учитеља ове америчке вароши да одаберу за летњи експерименат оне ђаке које они сматрају као најдаровитије. Свега је било 460 препоручених кандидата. Сви ови ђаци сада су били испитивани помоћу Букингхемовог система проучавања интелигенције и помоћу мерења читања у себи („зПеп! геас1Јп§"). Око 140 ђака показало је 120 или више квоциената интелигенције. И остали ђаци који су показали мање квоциенте интелигенције, али су овај свој иедостатак надокнадили у другим правцима, позвати су да се упишу у летњу школу. Овом позиву одазвало се само 95 ђака. У току оног курса од седам недеља, неколико ђака су напустили рад услед жестоке врућине (у држави Минесоти и нема пролећа и лета, већ само јака зима и врло топло лето). Други су опет и сувише изостајали од ове летње школе, па су морали да надокнаде свој недостатак Ш време редовног семестра. Барем њих 79 од 90 ђака који су добили половину године као резултат свога рада у овој летњој школи, положнли су испит са одликом. 12. Сличан експерименат сада предузима и један мој ђак, Г. Глизон, надзорник њуџерских школа, које трају преко целе године (т. ј. нема летњег одмора, ве~ћ се школска година дели у три семестра са кратким одмором носле сваког овог течаја). Експерименат се врши са даровитим ђацима у Њуџерзи и Хобокену (градови у држави Њуџерзи, одмах преко реке Худсона која их дели од града Њујорка). Овај нарочити експерименат трајаће једно две три године и предмет је Глизонове докторске тезе на педагошком факултету Њујоршког Университета. III АДМИНИСТРАТИВНИ ПРОБЛЕМ У ОВАКИМ ЕКСПЕРИМЕНТИМА У првом реду треба се запитати да ли врло даровито дете треба промовисати да сврши садању наставну основу у краћем времену, или би ову наставну основу ваљало проширити ? Из актуалних експеримената у Европи и Америци може се увидети да се у Европи у главноме нагиње проширивању наставне основе, а у Америци, са неколико изузетака, тежи се да дете што брже сврши редовну школску наставу.