Просветни гласник

344

Просветни Гласник

Истина је да брзо унапређивање даровитог детета из једног у други разред смањује проблем ретардације и на минимум свађа могућност претрпавања школске маиЈинерије. То признаје даровитог ђака и даје му прилике да прописану наставну основу сврши у краћем времену. Према овом плану даровитом ђаку даје се могућност да сврши колеџ за једну или две године раније. Ако ли му је образовање било темељито, снда, нема сумње, има смисла да се уђе у живот једну или две године раније. Али је и велико питање да ли ће човек који је брзо прешао кроза своју васпитну, школску кариеру, бити боље спосо.бан него ли онај чији је прогрес нормалан и чије је школско образовање било интенсивније и специалније. Та барем Американци требали би да се сете своје старе пословице: На$1е 1$ и?аз{е („Хитрина је траћење"), и ова се мудрост зацело може доста добро применити у погледу на брзо промовисање ђака. Ако је задаћа школског васпитања да се индивидуе брзо мељу у школској сувачи, онда зацело треба се држати строгог начина промовисања. Али ако се ствар тиче приправљања младежи за грађанске и држављанске врлине, ако се тежи да се младеж приправља за друштвену делотворност; ако се ствар тиче образовања сваког појединца према његовим талентима и иптересовањима, онда се наставна основа мора више повећати него ли скратити. Осим тога, физичка природа детета и друштвена страна његовог шкотског учења не узима се у обзир ако се промовисање оснива само на духовном добу. Често се пута дешава да се дете, услед своје ванредне даровитости, унапређује у разред где су сва остала деца вишег физичког и хронолошког доба, са резултатом да је оно изван места. Овако стање није нити природно нити здраво. Изнад свега, даровито дете мора се ставити у групу својих духовних, физичких и хронолошких парњака. Наредни проблем бави се добом када треба предузети сегрегацију. У актуелним случајевима данашње праксе у Америци и Европи види се да школска администрација даровите деце није сагласна у овоме погледу. Тако, нпр., у Берлину се сматра да је десета година жизота идеална за сегрегацију. У другим експериментима, доба варирају од '6—14 година живота. Детерминисање најбољег доба за сегрегацију и дан дањи је проблем за даље истраживање. До душе, према досадашњем испитивању изгледа да би одабирање врло даровите деце требало обавити што раније, т.ј. ако постоје праве школско-васпитне прилике за сваку индивидуу. Ово одабирање треба да се изврши барем пре наступа доба адолеценције, и донекле се то опредељава сврхама селекције. У присној вези са питањем наставне основе јесте и проблем увађања диференцирајућих курсева. У Немачкој је ушло у обичај да се рад у гимназији и реалној гимназији више појачава него ли проширује. У Америци опет, у већини случајева, једна те иста наставна основа упо-