Просветни гласник

Радиоактивност

353

одстојања од Сунца, онда језгро најмањег водониковог атома има, кад се толико увећа, стоти део милиметра у пречнику; а језгро највећег урановог атома има 30 см. Према тој сразмери, периферијски електрони круже око својих језгра у једној сфери од 1 км. у пречнику, где најближи одстоје од језгра 10 м. Атоми су, одиста, и врло ситни и врло шупљикави. Па опет зато, делићи им се и на том великом размаку веома снажно привлаче; а то показује да су те силе веома велике. Радиоактивне промене тела проучава хемија поглавито оптичким н електричним методама, које и невероватно мале количине материје опажају тачно; које броје и мере молекуле, атоме, па и електроне; и које своје закључке изводе помоћу математике. Идући тим путем, хемија је прешла на поље физике, где из приступних физичких података изводи скривене хемијске законе. То је нова реформа хемије, после оне коју је извео Лавоазије. Пре једног века преживела је хемија своје прво, алхемијско доба, када је више хиљада година била проста емпиричка вештина без научне основе, и када се од ње тражило да човека снабде потребама; да га обогати и усрећи; да му продужи век и прибави рајско блаженство, итд. Данас преживљује хемија своје сшихиомешријско доба, када је за један цигли век проучавањем интрамолекулских промена створила данашњу научну хемију, и улази у треће, радиоакшивно доба, када је почела да проучава интраатомске промене материје. Тај нови правац предсказује основни преображај хемије, а какав ће облик имати та нова хемија, то ће будућност показати. СИМА М. ЛОЗАНИЋ

И ^АЦРТ ЗАКОНА ЗА НАРОДНЕ ШКОЛЕ Главни Просветни Савет претресао је нацрт закона за народне школе, који је управо класичан школски примјер како ми „узакоњујемо" оно што у свијету, и то нама највише познатом, вриједи као добро, или је вриједило пред десетак година, а уз то законодавац не види ни најкруинијих чињеница којима има да одговара закон, и због којих се закон баш ствара. Наш закон о народним школама мора да рачуна с овим чињеницама: 1. Око 70% аналфабета, и то наилег народа! 2. Литерарно необразован народ; интелигенција која не схвата нужду образовања народних маса. 3. Народ који не позна вриједност образовања и науке. 4. Политичке и привредне прилике које не допуштају веће инвестиције за образовање народа. ПРОСВЕТНН Г .1АСН11К, I кн,., 5 п 6 св.„ 1922. 23