Просветни гласник

354

Просветни Гласннк

5. Аграрни народ, и то доста сиромашан још за дуго времена. 6. Нужни утјецај школе на младеж од 14. године даље породн напретку, политичкој зрелости, народном јединству, рационализирању привредног рада и начину живота опречних сила у друштву и породици. 7. Ванредно једноставни правопис и размјерно велика обдареност за учење, али зато слабија прорачунаност, брижљивост и озбиљност у свагдашњим питањима. Таково слијепо повађање за туђим, завело је састављаче основе у заблуде које могу да буду судбоносне по цио народ и државу. I. Нацрт закона хоће забавишта од три године и осамгодишњу, десетмјесечну, свакодневну и целодневну школу за сва села и градове, и то да је готово до 1930. Осим тога аналфабетске течајеве за све аналфабете до двадесет пете године живота, па још различите елементарне стручне школе. Све до 1930! Само за осамгодишњу школу требали би у осам година да образујемо још 59.000 учитеља. За то би требали 250 учитељских школа. За њих нових 3000 наставника; за те учитељске школе нових 250 приправних средњих школа; за њих одмах сада 3000 наставника. То све би требали одмах данас. Онда би морали саградити за 8 година 40.000 нових школских соба, толико учитељских станова, па све остало што је уза то потребно. Народ би, најближе рачунајући, трошио сваке године преко три милиарде динара на ту школу! А где је сва остало што тај нацрт закона тражи! По том закону слала би свака кућа попречно по чешворо у школу преко године, и што глоба, што трошкови, што државни прорачун и школа би зашрла народ све у име васиитања, образованости и иросвјеше\ Ови рачуни стоје и доказују да састављачи основе нијесу имали при руци статистику, нити су рачунали са господарском снагом народа и државе, па да су ту снагу цијенили једнаком Данској. Ми у опће као да уживамо. на штокаковим иапирнатим установама. Или можда ми и не разликујемо папир и збиљу, па држимо да су закони, основе, установе еуропејске о којима читамо и читајући дознавамо, исто тако само на папиру? Није ли онда и наша лична, субјективна образованост и просвјета само на папиру? — У Енглеској је створен закон о обвези полажења школе тек онда кад је било јасно да барем 90% родитеља увиђа потребу такове установе! На то је чекао законодавац до 1916. А ми ето не рачунамо ни с м.атематиком, ни са временом, ни са тим да јечам једном на годину зри! Поредити наш, према том нацрту састављени просветни прорачун, било с чијим, није ни могуће, јер сваки народ троши одређене проценте од својих „чистих" доходака у просвјетне сврхе; задужује се тај рачун толико да камате плаћа из прираста доходака. Наши пак законотворци рачунају с неким