Просветни гласник

372

Просветни Гласник

Књига четврта. Београд 1909, вел. 8°, стр. XXVIII и 809; Нњига пеша. Београд 1910, вел. 8°, стр. XXXIII и 788: Књига шеста. Београд 1912, вел. 8°, стр. XXVIII и 806; Књига седма. Београд 1913, вел. 8°, стр. XVIII и 785. Изићи ће још од прилике три књиге. ЛјУБ. СТОЈАНОВИЋ

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ (К1>Ај) Хигијена за средње и сшручне школе, од Д-р Влад. С. Станојевића. Библиотека „Здравље", књ. 4, Београд. О одељку „Орган за инервацију" (непогодан и сам наслов), писац лаконски вели да „нерви иду у два правца" (стр. 26), што је такође незгодно и ненаучно речено. Ако је се требало и овде фигуративно изразити, могло се рећи још да се нерви простиру у супротним правцима, односно спроводе надражаје у два супротна правца: од периферије ка »дентру, и обрнуто, од центра ка периферији. Иначе би се могло помислити да те две врсте живаца писац сматра као нешто, и по историјском постанку и развићу, засебно, у толико пре што он и чулне органе, који физиолошки нису ништа друго до завршни периферни органи центрипеталних живаца, третира сасвим оделито и без икакве генетичне и каузалне везе са највишим системом. — За симпатикус писац вели да „управља и регулише рад свију унутрашњих органа и није потчињен човечијој вољи", али ништа изближе не објашњава: како то и зашто «бива, односно какав је однос између церебро-спиналног и симпатичног нервног система, и како се зову нервне радње те врсте, јер то није тако безначајна ствар, ни по хигиенској примени, ни теоријски, научно, «арочито код једне дисциплине која треба у средњој школи да импоиује својом научном садржинбм и обрадом. Код „органа за дисање" (стр. 28) писац даље кели: „у вези са гласницама стоје мишићи грла, који их затежу и ослабљавају (ваљда ■олабљавају) те оне трепере и производе глас." Према томе изгледа да слас збиља производе мишићи затезањем гласних жица, односно да глас овде постаје на исти начин као и код виолине трептањем жица, а то није тачно. У гркљану глас постаје, као у свирали, поглавито трептањем еаздушног стуба, при чему наравно партиципирају и гласне жице. На страни 31 писацје незгодно представио трактус за варење тиме што, описујући једњак, вели да се он „у грудном кошу продужује испред кич^меног стуба, долази до дијафрагме и иробушив себи иролаз улази одмах у желудац". Према оваком описавању могло би се схватити: прво, да је једњак нешто што се накнадно развило и што је морало себи прс-