Просветни гласник

Напомене о филозофији у средњешколској настави

267

логије од филозофије, и после једне епохе у којој се сувише много и неоправдано полагало на „научне" и експерименталне методе у психологији, о психолошком проблему мисли сасвим другаче но раније; један од највећих модерних психолога, Џемс, не устеже се да изјави за психологију : „то није наука, то је само нада једне науке. Материал за једну науку је ту... Али се данас психологија налази у стању физике пре Галилеја и пре открића закона кретања, у стању хемије пре Лавоазијеа и пре познавања закона о одржању материје". А логика? „Уводна, темељна, и „најстроже устаљена" наука филозофска — најдубље је данас подрмана у основу своме". Данас је криза у схватању основног логичког проблема, борба међу разноликим схватањима о основном логичком проблему мишљења, и данас се доста одмакло од аристотелски ориентиране логике. Схватања и у психологији и у логици су се развијала и мењала у времену, заједно са развојем и променама општих филозофских схватања. Отуда се не може ни мислити о томе да се у основима психологије и логике нађе нешто што би било поуздано и позитивно дано; те се две дисциплине филозофске повијају по савременим струјама опште филозофије, па се, очевидно, и настава њихова у средњим школама мора повијати за савременим схватањима. Није питање само у томе да се у наставу уведу и елементи естетике и етике, него и у томе да се и елементи психологије и логике подвргну једној строгој, савременој критици, и да се редукују. Редуковани, они ће дати место и другим и корисним и потребним појмовима из других филозофских дисциплина. Оставив на страну питање о редукцији психологије и логике, од интереса је бацити поглед на проширење наставе филозофије у средњој школи. Узани домен досадање наставе имао би се допунити, на првом месту, једним кратким елементарним излагањем основног етичког проблема, а затим једним кратким прегледом савремених естетичких теорија о естетичком уживању, питања о „лепом" и излагањем основних карактеристика уметничке акције као интуитивног схватања на супрот логичком, дискурсивном схватању. Тиме би настава филозофије у средњој школи дала једну основну и кратку ориентацију о два битна и важна проблема савременог живота. Није потребно више и јаче наглашавати колико је проблем етике важан по васпитање будућих академских грађана и грађана у опште; са друге стране, једно правилно и здраво схватање уметности, очигледно, донело би много користи у овом времену у коме толико цветају болесне амбиције изврнутих уметничких схватања. Друго је питање о томе како би се настава етичких проблема могла везати за наставу других предмета, историјску и религијску на пример, и како би се настава естетике и уметности везала за наставу вештина (ручног рада и цртања) и, нарочито, за наставу т. зв. теорије књижевности и наставу језика. Овде се