Просветни гласник

266

Просветнн Гласник

и на дискусију оне које занима и треба да занима филозофија у средњој школи, оне који на њој раде, било као активни радници наставници, било као приређивачи нових пројеката за наставни план. I Оно што се до сада, у огромној већини, радило у настави филозофије у средњој школи, као и оно мало што се, као уџбеници, писало — показује да је, пре свега, обим онога што се од фило.зофије унело у средњу школу схваћен сувише уско и сувише сиромашно. Сматрало се и сматра се још увек, изгледа, бар у већини случајева, да се из филозофије има унети у средњешколску наставу само логика и психологија у својим елементима. Основи логике и основи психологије представљају Јасј{ свега досадашњег филозофирања по средњим школама. То је мало. Филозофија обухвата, поред логичког проблема мишљења и психолошког проблема душевног живота, још и друге проблеме: проблем етичких вредности, као што су питања о моралу, савести, дужности, односима појединца према социалној средини у којој живи, проблем естетичких вредности и проблем уметности, као што су питања о естетичком уживању, о уметничком стварању, о социалној функцији уметности, и др. Да не говорим о проблемима теорије сазнања и метафизике, за чије разумевање треба и више припреме и више техничких средстава но што их може пружити средња школа, зар проблеми етике, естетике и уметности не би могли ништа дати за наставу филозофије у средњој школи? Очигледно могу, и то могу, ако не исто онолико колико и психологија и логика, а оно нешто више. Од еминентне је важности основно етичко питање о односу појединца према средини, према друштву, основно питање морала. Зар би се могло порећи да је упознавање са елементима тога проблема од необично велике важности по васпитање ученика у средњој школи, веће важности но познавање са правилима. синогистике и учење напамет штурих закона о закључивању и уегзиб тетопа1ез ? Исто тако, савремена питања о естетичком уживању и о уметности могу донети васпитању и образовању зрелијих ученика у средњој школи огромне и трајне користи. Ограничење на основе логике и основе психологије није ничим оправдано. Може бити да се мислило да елементи психологије и логике дају нешто што је савршено, завршено, позитивно, поуздано, док тога нема у етици и естетици. Али, данас, то се више не може тврдити. Колико научног, позитивног, свршеног има у психологији и логици, толико има и у области етике и естетике; или, боље речено, колико несвршенога и непозитивног има у етици и естетици, толико има, ако не и више, и у логици и психологији. Питање је само у избору градива из обилног филозофског материала и у избору, поузданом и практичном, појединих питања. Данас, када се, после једне епохе одвајања психо-