Просветни гласник

Словенство и Русија по Достојевском

265

Али главно пророчанство Достојевског, да ће Русија на крају крајева створити један моћан и велики организам братског савеза свију словенских племена, — да ли ће се то пророчанство испунити?... Ко би могао на то питање одговорити у овим данима ужасног пада, нечувено страшног стања руског народа, и материалног и моралног? Да ли ће се руски народ спасти, да ли ће оздравити? И ако је заиста имао ону психологију изабраног народа коју је у њему запазио Достојевски пре педесет година, да ли ће је сачувати. и даље после свију својих патња и после оног свог дубоког духовног пада? На сва ова питања нема одговора, сем можда оног који налазимо у самог Достојевског: у његовој вери у свој народ и у човека у опште, у његовој вери да је човек увек спреман да се подиже горе у висину, ма како да је дубоко пао, и да је особина једног Словенина „дизати се духом у патњама". с. м. куљбакпн

НАПОМЕНЕ 0 ФИЛ030ФИЈИ У СРЕДЊЕШКОЛСКОЈ НАСТАВИ Циљ је ових напомена да са једног ширег, савременог и, по могућс^ву, што објективнијег становишта осветле основна питања о наставп филозофије у средњој школи. Проблем наставе филозофије у средњој школи врло је тешко и сложено питање; тешкоће његове и његова сложеност долазе од тешкоће и сложености самога предмета, филозофије. Појам филозофије у опште је многострук, компликован и врло померљив, лабилан и протегљив појам; он данас ствара тешкоћу свим мисленим главама и дефинише се на врло разнолике начине. У толико ће пре бити тежи и замршенији проблем о томе: шта из филозофије треба дати настави у средњој школи. У нас се није много мислило о томе питању, бар се није довољно писало. Последњим наставним планом није као директива пружено много ; изузи.мајући прописаног реда по коме се има предавати прво логика па онда психологија, све је друго остављено инициативи и личном схватању наставника. Оставив на страну, за сада, питање о томе да ли је препоручени ред „логико-психологија" довољно основан и има ли се много паметних разлога за њ, мислим да је остављање личној слободи наставника за све остало у настави филозофије и сувише широко схваћено и да је произашло једино и искључиво отуда што се о том питању нити хтело нити, може бити, умело мислити. Данас, пред новим законом о средњим школама и пред, вероватно, многим новим пројектима о реформи наставе у средњој школи у опште. потпуно је на свом месту претресати питања о настави појединих наука и научних група; отуда, ове напомене, поред жеље да осветле извесна питања о настави филозофије, имају за циљ да подстакну на размишљање