Просветни гласник

264

Просветни Гласник

Не смемо да одговоримо на то питање поуздано. Можемо само приметити да и други, и то млађи представник руске интелигенције, кнез Евг. Трубецкој у својим мемоарима, даје приближно исту слику друштвеног и народног одушевљења у Русији година 1876—77. Кнез Трубецкој, који је био онда гимназиалац, сведочи да је мисао о рату за ослобођење обузела онда све, — старе и младе, па чак и гимназиалце; да је уједињење у овом погледу између виших сталежа и народа, између војника и официра, било потпуно; да је цело друштво оштро негодовало на званичну дипломатију, која је хтела да заустави природни народни покрет, и да је настало опште ликовање кад су Турци били заустављени на своме путу за Београд ултиматумом цара Александра Н-ог. Нешто друго налазимо код грофа Л. Толстоја, у његовом роману Ана Карењина. У речима главног јунака овог романа, Левина, и у речима књаза Шчергацког, доста се јасно осећа скептицизам великог писца према тези да се у рату 1876 -1877 год. јавило расположење и свесно разумевање ствари од стране целог руског народа, свију 80 .милиона... Али изгледа да ни Толстој не пориче посматрања другог лица његовог романа, Кознишева, који је, поред неких негативних црта у целом покрету, видео прави ентузиазам који је везао све друштвене сталеже. У осталом, нека буде и тако : да нису свих 80 милиона Руса осећали оно што им приписује Достојевски, пошто можда нису сви ни сазнали у чему је ствар. Очигледно је опет да је било доста примера разумевања, и живог осећања и саучешћа, и код простог народа. Несумњиво је да је она готовост пожртвовања о којој говори Достојевскп потенциално постојала. То нам јамчи психолошка.проницљивост и велико искуство Достојевског у смислу познавања народа. Оно пак што је ок знао о народу, дало му је значајну грађу за његова мишљења о будућности Русије и Словенства. ❖ % Што се тиче питања, које се преко воље свакоме намеће: у колико су тачна пророчанства Достојевског, на њ није лако одговорити... Опажамо засада да су се нека пророчанства Достојевског испунила. Словенство је скоро цело ослобођено. Претпоставка да ће бити у ослобођеном Словенству непријатеља Русије, тако исто се потврдила. Да се сетимо само 30-годишње званичне политике Бугарске противу Русије, која се политика свршила учешћем Бугара у светском рату на страни централних држава... Тако исто се потврдила претпоставка Достојевског да ће Словени преживети дуги период западно-европског утицаја. Тај период још траје, и ако поред тога, можда у вези са руском политичком катастрофом, опажамо нешто друго: опажамо разочарење у западне савезнике и сазнање да је тешко Словенима без Русије.