Просветни гласник

Словенство и Русија ио Достојевском

263;

и они ће се вратити њој као мајци, у рођеио гнездо... И тада ће Словенство, као племенска и духовна целина, рећи своју нову реч целом мовечанству... * * % Такви су погледи Достојевског на Русију и Словенство, на њихове узајамне односе и на њихов историјски задатак. Ови погледи представљају једну значајну чињеницу у духовном животу не само руског народа, него и свих словенских народа, па можда и у духовном животу целог културног човечанства, у колико је Достојевски познат целом културном човечанству. Ови погледи јесу чињеница историјско-културног карактера. Дужност наша можда би била да оценимо ову чињеницу историјски, да осветлимо ове погледе историјском светлошћу. А то значи: морали бисмо дубље ући у питање како су се конструисали ови погледи Достојевског, шта у њима припада савременом Достојевском добу, шта је било примљено претходном епохом и шта припада самом писцу, његовом искуству и његовој индивидуалној психологији... Али овај задатак не можемо у овом моменту у потпуној мери решити. Ипак, донекле смо дали погледима Достојевског, ма да и непотпуно, историјско осветљење, барем понеке елементе таквог осветљења. Видели смо како се од почетка XIX века постепено ширила у Русији идеја племенске везе са осталим Словенима, како се развијао интерес према њима у рускоме друштву, док није достигао свој врхунац у годинама рата 1876 77. Упознали смо се са општим погледима Достојевског на свет и на руски народ, а са овим погледима стоје у вези погледи његови на узајамне односе Русије и Словенства. Томе би се могло додати још нешто, Треба, наиме, подвући да се у више тачака општи погледи'Достојевског поклапају са погледима тако званих словенофила, тако да идејна веза Достојевског са њима стоји ван сумње. Јер и словенофили истичу на прво место народ, и они зову интелигенцију да се врати свом народу, и они тврде да се култура интелигенције не поклапа са правим појмом о просвети, и они истичу верски моменат, и они говоре о мржњи од стране Европе према Словенима, и они сањају о словенском уједињењу. Од нарочитог великог значаја за формирање погледа Достојевског на Словенство и Русију био је несумњиво ослободилачки рат 1876—1877. год. Ми смо видели какве је утиске учинио на Достојевског онај покрет који се тада опажао у руском друштву, како је он схватио то друштвено, па чак и народно расположење. Да није он запазио у народу ово расположење, ову љубав према браћи и пожртвовање, не би можда било ни његове вере у историјски задатак руског народа. Друго је питање: у колико је он тачно и објективно схватао то народно расположење, да ли није идеалисао руски народ.