Просветни гласник

Пснхологија снротне деде

479

ПСИХОЛОГИЈА СИРОТНЕ ДЕЦЕ Соцпалнн и психолошкн нншерес сшудије сирошне деце. — Инсшпн ш уздржавања снрошне деце. — Ушнсак беде. — Маннфесшацнја охолосшп, поносншостн н препреденосши. — Фнлозофскн значај жнвоша. — Стрпљпвосш н пракшнчна досешљнвосш. Док се студија деце до сада бавила поглавито испитивањем деце из богатијих класа, ми узимамо на себе улогу да прикупимо и пружимо извесне појединости о животу сиротне или пролетерске деце, јер сматрамо да социални и економски фактори надјачавају психолошке, и да се сва деца не могу подвргнути под једну исту психологију, пошто живе под разним економским условима. И баш зато што различити социални услови остављају дубоког трага на психичку личност, студија сиротне децо је од особитог интереса и користи, како са психолошког тако и са социалног гледишта. Последњих година имала сам прилике да походим школу звану „Школа и породица", у којој су била прикупљена сва пролетерска деца из основних школа, где сам могла стално да их пратим својим очима, да их гледам кад раде и слушам шта говоре. Та школа је била уређена на демократској основи и деца су се у њој слободно играла, слободно радила и осећала, те сам могла да их видим у различитим ситуацијама њиховога живота. Једна ствар коју сам одмах код ове деце приметила, то је њихов егоизам, који се свуда истиче, па и на улици. И док је он код деце богатијих класа скривен у њиховом оделу, животу, опхођењу, овде је јасан. Истина, сва деца имају готово исте инстинкте: да пију, једу, грабе; имају исте жеље, афекте, тенденције, али се све то код богатије деце скрива њиховим осигураним животом, док се то код сиротне деце одмах испољава. Тако сам једном захтевала од педесеторо ове дечице која су тек ушла у ову школу и још нису била под моралним утицајем књиге и учитеља, да ми кажу разлоге својих уверења. „Кога највише волнш? - Маму и тату! — Зашто?— Зато што зарађују да ја живим!" Или: „Зато што ми купују све за јело !" — Или: „Волим маму што ми спрема супу! — Што ми даје да једем! — Зато што зна да спрема качамак! — Затим, после кога волиш ? — Бату Јову! — А зашто? —Зато што ми сваке недеље купи по један колач". Једно ми је дете одговорило да воли једнога пријатеља, „зато што ми увек по нешто да!" Друго ми опет рече: „Волим сестру зато што, кад имамо нешто, увек поделимо". Другом сам их приликом упитала: Која вам се ствар највише допада? И кога се момента најрадије сећате? На све ово увек је сшомак давао одговор. _Кад смо јели јагњеће печење! — Свадбе моје сестре, јер је био велики ручак! — Кад одем кодтече, јер он има много грожђа!