Просветни гласник

486

Просветни Гласник

својих другова, од куће до куће, да нахрани своју уморну душу, о чему његови рођаци апсолутно ништа не знађаху. Последња три дана овај несрећник био је гост код свога друга Кале, дечка од девет година, безобразног и дрског, али умешног и досетљивог, који по сваку цену жељаше да ишчупа свога друга из руку немилостивих рођака. И последњег дана, место да дође у школу, ухвати свог бедног друга и са нарочитом смелошћу одведе га у општину. Тамо се нађоше обојица у једном пространом ходнику, где неколико особа ишчекиваху пријем, и Кала им поче објашњавати како је његов друг остао сам на улици без игде икога, како су га другови досада помагали и хранили, а више не могу, јер су и они сиромашни, и како је жалосно оставити га да скапље од зиме и глади. Један господин, заинтересован смелим причањем дечковим, ухвати их обојицу за руку и одведе у кварт, где је Кала такође умешно давао објашњења о своме другу. Ту се ствар на крају крајева и завршила. Теста је одмах упућен у завод за напуштену децу, листови су наравно још одмах описали ову дечју трагедију, а храбри Кала дошао је сутра дан у школу са масом исечених парчића из новина у којима се уздизала његова другарска пажња према једном малом пролетеру. И када чеШће пута видим Калу са прстићима у џеповима како одважно гледа око себе и како је радостан што је учинио једно добро дело, ја се увек сетим како се често пута у ствим малим главама рађају такве идеје које су достојније, које су узвишеније од многих идеја појединих филозофа. У данашње доба можемо наћи по свима школама масу оваквих типова који би могли да буду проблем социалног испитивања у најжалоснијој својој форми. И кад се тако проучава цео овај мали свет осуђен на детињство пуно беде и мизерије, на живот пун бола и невоља, у коме се налазе толико пупољака инициативе и достојанствености људске, онда мора дубоко да се зажали на горку судбину њихову која их чврсто држи у својим шапама, и на масу ових драгоцених енергија које пропадну и оду бескорисно услед данашње покварене социалне средине. ПАОЛА ЛОМБРОЗО (Превео са италијанског РАДИША М. СТЕФАНОВИЋ)

КЊИЖЕВНИ ПРИЛОЗИ КО ЈЕ КОГА НАДМУДРИО — Причица из моје књижевне пришлости Године 1870 био сам „путем дисциплинарне истраге" отпуштен из ирофесорске службе на Загребачкој гимназији. Занекаше ми чак право на тако звану „отправину", коју сам затражио једно да им угодим те се уклоним из Загреба, друго да одем у Немачку на Берлински Универ-