Просветни гласник

490

Просветнн Гласник

онај свет побожних нутника, поклоника, у много случајева продаваца, понајпре апокрифних моштију, записа, књига, крстова и других хамајлија. Из такве средине су долазиле мисли и оне идеје којима се забављала душа побожног народа, а у првом реду оних који су се налазили близу манастира или су у њима чак и живели и радили. За илустрацију таког мишљења наводим данас један испис који ће, држим, не само потврдити његову тачност, него ће одговорити и непосредно на питање: по каквој је грађи урађена наша народна песма „Свети Сава и Хасанпаша" ? То могу у овим тешким данима за отаџбину нашу учинити захваљујући пријатељској услужности професора и историчара Госп. В. X. Поповића, који ми је ставио на расположење и потребно дело В. Васиљевскога: Русско-визаншшсмн изсл$довашн. Ввшуск -Б второи: Жииап Свв. Георглн Амастридскаго и Стефана Сурожскаго. — С. ПетербургЂ, 1893". Дело припада, по свему судећи, деветом столећу, а Васиљевски узима да га је писао, вероватно и понајпре, ђакон Игњатије, који у првом житију помиње и један од најранијих руских напада на Византију. Да би се, без великог коментара, јасније уочила сва сличност између онога што казују неки одсеци првог житија у овој књизи, исписаћемо најпотребнија места из наше песме. ❖ * * Хасан-паша је с војском пао пред цркву Милешеву, па захтева да му се тело Светог Саве донесе из цркве. По молитвама игумана и по вољи Божјој, сам Светитељ се даде на руке игуманове. Кад паша сагледа свето тело, нареди да се Светитељ исече. То је имао да уради Турчин Дилавер, — али тада: Сватко виђе што светац уради: Дилаверу ухвати се рука, До руке се сабља растопила, Студен вјетар од истока дуну, Модар пламен Светитељу Сави, Модар пламен из уста му плану, И попали по војсци чадоре, Сва се турска помамила војска И побјегла у гору зелену; Помами се пашин Дилавере, И он оде, утече у гору; Паши узе и ноге и руке; И обје му очи искочише, А кад паша оста без очију, Цвили пзша како ластавица... Он моли да му се помогне, па обећава: „Од сребра ћу ћивот саковати, „Светитељу вашем приложити, „Свег ћу свеца у свилу завити,